Tokom vrelih letnjih dana tražimo način da se rashladimo i okrepimo, pri čemu najmanje pažnje obraćamo na ishranu, a upravo u ponašanju za trpezom, kako kaže dr Marija Kozomara, doktor medicine, leži ključ vitalnosti i pozitivne energije.
– Ishrana bi trebalo da bude lagana i bazirana na voću i povrću, a u izuzetno toplim danima preporučljiv je i veći unos biljnih vlakana – podseća dr Kozomara.
Voće – obavezan obrok
U letnjoj ishrani najvažniju ulogu ima voće. Breskve, lubenice, borovnice i dinje su sočne i bogate vodom, a poznato je da je tokom vrućina potreba za tečnošću pojačana. Voćna salata za desert pomoći će vam da lakše prebrodite visoke temperature. Preporučuje se smanjen unos sušenog voća i povećan unos svežeg.
Lagan i zdrav doručak
Dnevne porcije voća i povrća potrebno je tokom leta povećati na dve do tri porcije. Za doručak se preporučuju jogurt, žitarice ili voće.
– Ručak bi trebalo da bude lagan, ali nutritivno bogatiji. Kombinacija povrća i belančevina pružiće duži osećaj sitosti. Važno je da izbegavate prženu, masnu i začinjenu hranu jer je upravo mast toplotni izolator. Od namirnica životinjskog porekla, trebalo bi da povećate jedino unos ribe – navodi naša sagovornica.
Važnost vitamina i minerala
Ishrana u letnjim mesecima trebalo bi da obezbedi adekvatan unos vitamina i minerala jer su bitni kada se pojačano izlažemo sunčevim zracima.
– Koža je najveći ljudski organ i zbog toga je vrlo bitno održavati je zdravom. Vitamin A pospešuje sintezu polisaharida koji se nalaze u koži i osiguravaju vlažnost i elastičnost. Vitamin A i njegov provitamin betakaroten nalaze se u šargarepi, prokelju, papričicama, zelenoj salati, breskvama i kajsijama.
Vitamin C je najzastupljeniji u agrumima (pomorandžama, mandarinama, limunu i grejpfrutu), paprikama, papričicama, kupusu, belom luku i integralnim žitaricama – nabraja dr Kozomara.
Pijte više tečnosti
Tokom vrućina je izuzetno povećana mogućnost dehidratacije organizma.. Tada dolazi do gubitka tečnosti kroz kožu, zbog čega je potreban veći unos vode.
– Preporučuje se čista, rashlađena voda, i to najmanje dva litra dnevno, a ne samo kada osetite žeđ. Tokom leta izbegavajte gazirana pića bogata kofeinom i šećerom jer deluju kao diuretici – objašnjava dr Kozomara.
Sprečite trovanje hranom
Uobičajena letnja svakodnevica s ekstremnim temperaturama i visokim nivoom vlažnosti je po definiciji idealna za rast i razmnožavanje patogenih bakterija, uzročnika trovanja hranom.
Kampovanje, roštiljanje i izleti se ponekad pretvaraju u gozbu za bakterije, dok ljudima ostavljaju vrlo neprijatne probavne smetnje, koje u proseku traju od sedam do deset dana i moraju se lečiti uz stručnu kontrolu.
Četiri koraka bezbednosti
Održavanje čistoće – pre pripremanja hrane, ruke i površine na koje odlažete namirnice, kao i sve daske za seckanje, treba dobro oprati
Razdvajanje namirnica – sveže meso, perad i riba ne smeju da budu u dodiru s namirnicama koje se konzumiraju bez termičke obrade
Kuvanje, pečenje i prženje – obavljajte na odgovarajućim temperaturama
Hlađenje i zamrzavanje hrane – svežu hranu potrebno je staviti u frižider na dva sata. Temperatura frižidera bi trebalo da bude od nula do četiri stepena, a zamrzivača do minus 18. Meso koje nije zamrznuto u roku od dva dana (riba, piletina, ćuretina) obavezno termički obradite (skuvajte, ispecite ili ispržite) pre upotrebe. Teletina, jagnjetina, svinjetina i junetina podnose pet dana boravka van dubokog zamrzavanja, posle čega postaju bakteriološki neispravne.
Komentari (0)