Čokoladni, voćni, sa ukusom vanile ili ruma? Koji sladoled je vama omiljen?
Stručnjaci savetuju da se sa tom poslasticom ne preteruje, a prema nutricionisti Jasmini Stojanović, "jedan sladoled dnevno je u redu, ali kao poseban obrok".
"Najbolje je ne jesti više od tri sladoleda nedeljno", naglasila je Stojanović i dodala da se ne slaže sa stručnjacima iz Velike Britanije koji tvrde da sladoled ne goji i da je bogat mineralima i vitaminima.
Stanojević je istakla da sladoled goji, jer ima dosta ugljenih hidrata, a ljubiteljima ove poslastice je preporučila voćne "ledene" sladolede.
"Ukoliko neko ima meru i ne preteruje sa ovom poslasticom, nije važno da li će uzeti običan ili lajt sladoled ", kazala je Stanojević.
Mlečni sladoled je kao izuzetak "dozvoljen" posle treninga ili napornog rada, jer je bogat proteinima.
Ko ne sme nikada da ga jede
Nutritivna vrednost sladoleda je velika, pa tako 100 grama ima oko 200 kalorija.
I mlečni i voćni sladoledi, kao i sladoledi za dijabetičare sa veštačkim zaslađivačima, umesto saharoze sadrže vodu i uklopljen vazduh, koji povećava volumen sladoleda i smanjuje osećaj hladnoće u ustima tokom konzumiranja.
Komentarišući tvrdnje pojednih nutricionista da sladoled može biti od pomoći tokom držanja dijete, Stojanović je naglasila da je tu poslasticu uvek bolje zameniti voćem.
Ledena poslastica ne preporučuje se dijabetičarima, hipertoničarima, gojaznim osobama i onima koji imaju povišen holesterol, a mališani ne bi smeli da jedu hladan sladoled, jer može predstavljati šok za organizam i otežati varenje.
Prvo se lizalo u Kini
Preteča današnjeg sladoleda nastala je u Kini, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka, dok su stari Rimljani uživali u čarima mešavine snega i leda s voćnim sokovima i usitnjenim voćem.
Sladoled su u Evropu doneli Arapi, a na engleski dvor je stigao u 17. veku.
Industrijska proizvodnja počela je u Sjedinjenim Američkim Državama polovinom 19. veka, kada je izmišljena prva mašina za pravljenje sladoleda.
Komentari (0)