reme kada su decu čuvale bake, deke, tetke i komšinice, čini se da je prošlo. Danas mladi roditelji svoju decu radije prepuštaju stručnjacima koji će na najbolji način provesti vreme mališanima.
Takođe, briga o pravilnoj ishrani je od presudne važnosti. Osim specijalizovanih servisa koji spajaju negovateljice sa roditeljima, do bebisiterke se može doći i preko brojnih ponuda na Internetu i putem ličnih oglasa.
– Beogradski vrtići trenutnim kapacitetom ne mogu da odgovore na sve veću potražnju. Roditelji mesecima unapred moraju da konkurišu za mesto u nekom vrtiću. Naravno, tu je i činjenica da porodiljska bolovanja traju sve kraće, pa su majke prinuđene da dete ostavljaju nekome na čuvanje već po navršenom devetom mesecu, a jasle primaju samo decu stariju od godinu dana – priča za Danas Tijana Maksimović iz beogradske agencije „Dadilja“.
Roditelje najviše zanima iskustvo negovateljice sa uzrastom njihovog deteta. Žele da znaju kako će biti ispunjeno vreme koje provedu zajedno, kakav autoritet će imati nad decom, plan obroka ali ne izostaju i pitanja o toplini i nežnosti koje bi trebalo pružiti detetu onda kada mama i tata nisu tu. Zato agencije veoma pažljivo biraju svoje saradnice.
– Najvažnije, bebisiterka mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva sa decom, pre nego može da potpiše ugovor sa porodicom. Svakog meseca održavaju se okupljanja dadilja gde one razmenjuju iskustva i pružaju svojevrsnu obuku novim koleginicama. Takođe, nova bebisiterka prolazi kroz višečasovno testiranje na kom se proveravaju njene sklonosti, stepen tolerancije, stepen agresije, motivacija za rad sa određenim uzrastom. U skladu s tim referencama, spajamo ih sa porodicama – objašnjava Tatjana Maksimović.
Prema njenim rečima, u cilju obezbeđivanja interesa obeju strana, a naročito za dobro mališana, potpisuju se dvostrani ugovori sa roditeljima i bebisiterkom. Ovi ugovori imaju cilj da preciziraju očekivanja i obaveze, radno vreme kao i uslove plaćanja.
– Često se dešava da ljudi čiju decu čuvam, pobrkaju bebisiterku sa kućnom pomoćnicom. Dogovorimo se, na primer, da dolazim u devet, a oni me zovu u šest sati ujutru da idem na pijacu i spremim im doručak, iako je moja obaveza isključivo briga o detetu. Neki su očekivali i da im spremam stan – priča nam Biljana Marković o raznim neprijatnim i neočekivanim situacijama u ovom poslu kojim se već godinama bavi.
Iz agencije „Dadilja“ napominju da je u izboru bebisiterke veoma važna stručna sprema, pa su tako sve njihove kandidatkinje medicinske ili patronažne sestre, doktori medicine, školovani vaspitači ili defektolozi.
Nema krize za dadilje
Uprkos ekonomskoj krizi, prema rečima Tijane Maksimović, potražnja za bebisiterkama ne opada. Kaže da se roditelji radije odlučuju za individualnu negu i vaspitanje svog deteta nego da ih pošalju u vrtić ili jasle. Mesečno, za ovo moraju da izdvoje od 21 do 40 hiljada dinara, u zavisnosti od dužine čuvanja dece.
Mogu i muškarci
Od nedavno, sve više roditelja želi da unajmi muškarca koji bi čuvao njihovu decu. Smatraju da je dobro da dete u odsustvu roditelja ima očinsku figuru u okolini, naročito u slučaju samohranih majki. Uprkos velikom interesovanju, nijedan muškarac se nikada nije prijavio za ovaj posao – kažu u agenciji „Dadilja“.
Komentari (0)