Nedavno objavljena vitalna statistika Srbije koja svedoči o rađanju i umiranju dokaz je porazne činjenice da je Srbija zemlja staraca. Broj novorođenih rapidno se smanjuje, dok se životni vek produžava.
Sa 15,7 odsto starijih od 65 godina Srbija je na četvrtom mestu liste najstarijih populacija u svetu. Statistika je neumoljiva: od 2003. do prošle godine rođeno je 20 odsto manje dece u centralnoj Srbiji, izuzev Beograda, i 15 odsto manje u Vojvodini, ne računajući Novi Sad.
Beograd i Novi Sad se u ovoj neveseloj statistici drže zahvaljujući migracionom talasu, a ne prirodnom pozitivnom priraštaju. Više je razloga za ovako alarmantne podatke, ali siromaštvo je, uprkos uvreženom mišljenju, najmanji krivac za postepeno odumiranje nacije.
– Siromašniji više rađaju, ali ne iz ljubavi prema deci već iz neodgovornosti i neznanja. Sa druge strane, oni sa boljim životnim standardom uvek hoće više i usvajanjem zapadnjačke kulture dete je postalo teret. Rađanje se odlaže. Motiv za postignućem je onaj koji žene opredeljuje na jedno ili nijedno dete – kaže sociolog Milovan Mitrović.
Srbija nije izuzetak. Svugde je nivo rađanja u direktnoj zavisnosti od migracija i produženja životnog veka stanovništva. Smrtnost se zbog preventive i boljih medicinskih usluga smanjuje, a starost produžava.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002, u Srbiji je bilo 990.360 žena starosti od 20 do 39 godina, koje inače slovi za najbolje reproduktivno doba. U isto vreme zabeleženo je 1,7 miliona žena starijih od 60 godina.
– Nisko rađanje je ovde prisutno od pedesetih godina prošlog veka i od tada je ispod nivoa proste reprodukcije. Svaka naredna generacija malobrojnija je od prethodne – objašnjava Goran Penev, stručni savetnik u Centru za demografska istraživanja u Institutu društvenih nauka. – Usvojili smo niske reproduktivne norme i to je sada model ponašanja, ali prisutan je u celoj Evropi.
Kasnorotke i abortusi
Ipak, naša specifičnost je u činjenici da su ekonomska kriza, opšta socijalna nesigurnost, pasivna država obeshrabrili brojne generacije da uopšte pomišljaju na zajednički život i obezbeđenje potomstva.
– Rađanje u 40. godini nije najnormalnija stvar iako je to odluka pojedinca. Ali kao društveni stav to je loše i za zajednicu i za jedinku. Cela jedna generacija se gubi odlaganjem rađanja. Objektivni faktori kao što je ekonomski nisu presudni i argument je u tome što u mnogim siromašnim zemljama imamo bejbi bum. Ekonomska udobnost kod ljudi zapravo rađa egoizam – priča ginekolog Spaso Anđelić, pomoćnik direktora GAK „Narodni front“ u Beogradu.
Anđelić tvrdi da za poboljšanje nataliteta prekid trudnoće nije presudan.
– U državnim medicinskim ustanovama prošle godine obavljeno je 19.000 prekida trudnoće. Broj abortusa se smanjuje, prema našim podacima, za oko 100 mesečno u poslednjoj deceniji – objašnjava Anđelić.
On zato smatra da je veći problem po opšti pad nataliteta u činjenici da se ne rađa na vreme i podseća da su deca koja se rađaju posle 35. godine života majke manje zdrava, sa anomalijama, sa oštećenjima i to treba da bude glavni argument mlađim ženama da iskoriste najbolji reproduktivni period.
I pored upozorenja i apela mnogobrojnih stručnjaka, podaci iz 2008. godine deluju zastrašujuće. Od 161 opštine, u 62 je broj umrlih bio dva puta veći od broja rođenih.
Najdrastičniji primeri
Grad, Rođeni, Umrli
Gadžin Han 36 235
Crna Trava 12 76
Kučevo 74 382
Žabari 80 390
Babušnica 70 337
Komentari (0)