Crevne infekcije ili narušena crevna flora uobičajena su pojava u toku letnjeg perioda, a jedan od načina da ih izbegnete ili ublažite jeste pojačan unos probiotika. Dr sci. med. Daniela Bojić, gastroenterolog u KBC „Zvezdara", objašnjava da je veoma važno da uvek postoji dobra ravnoteža između prijateljskih i neprijateljskih bakterija u crevima.
– U zdravom ljudskom crevu nalazi se veliki broj bakterija koje čine sistem crevne mikroflore. Među njima najveći broj čine korisne ili prijateljske bakterije, ali postoje i one koje u određenim uslovima mogu da budu i nekorisne i izazovu bolest, najčešće proliv. Zato je vrlo važno da u crevu uvek postoji dobra ravnoteža između prijateljskih i neprijateljskih bakterija i imunog sistema crevne sluznice da bi ono nesmetano obavljalo svoju funkciju – kaže dr sci. med. Daniela Bojić.
Kako izabrati preparat
Efikasnost probiotskih preparata najviše zavisi od broja i kombinacije soja probiotskih bakterija jer svaka vrsta ima određenu funkciju u crevu.
– što je više prijateljskih bakterija (i po broju i po vrsti), to je preparat efikasniji. Od sojeva bakterija za koje je dokazano da imaju najviše koristi u prevenciji i lečenju pojedinih vrsta proliva izdvaja se kombinacija Lactobacillus acidophillusa, Lactobacillus rhamnosusa i Sacharomyces boulardia. Zato je važno da kada kupujete probiotski preparat pitate koliko probiotskih sojeva ulazi u njegov sastav. Pravilo je prosto, što više – to bolje – kaže dr Daniela Bojić.
Nepoželjne infektivne bakterije u crevo obično dospevaju preko zagađene vode, hrane ili prljavih ruku. Naša sagovornica objašnjava da upravo probiotici sadrže prijateljske mikroorganizme koji nedozvoljavaju ulazak štetnih bakterija.
– Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, probiotici su živi mikroorganizmi koji korisno utiču na zdravlje ljudi kada se uzimaju u određenim količinama. Oni dovode do blagotvornih efekata po zdravlje ljudi, koji prevazilaze efekte osnovne ishrane. Važno je naglasiti da je broj prijateljskih bakterija u prirodnim prehrambenim napicima (jogurt, kefir) daleko manji nego u probiotskim preparatima (kapsulama).
Zato prirodni probiotici imaju preventivna svojstva ukoliko se redovno koriste, ali od njih ne može da se očekuje i potpuni terapijski efekat kada dođe do pojave proliva – objašnjava dr sci. med. Daniela Bojić.
Prema njenim rečima, glavna indikacija, odnosno stanje u kojima su probiotski preparati pokazali svoju terapijsku efikasnost uglavnom su akutni prolivi, i to prolivi izazvani tokom ili posle uzimanja antibiotika.
– Probiotici su se pokazali efikasni i kod „putničkih proliva" (nastaju tokom putovanja i promene crevne mikroflore usled različitih klimatskih uslova i ishrane u različitim podnebljima). Probiotici su neštetni i bezbedni za upotrebu i kod dece i kod odraslih, dakle preporučljivi za celu porodicu koja ide na putovanje. Takođe su efikasni i kod proliva izazvanih akutnim gastroenteritisom (uključujući rotavirus kod dece), intolerancije laktoze i sindroma iritabilnog creva – kaže Bojićeva.
Otkriće probiotika
Blagotvorne efekte probiotskih mikroorganizama je prvi put s dobrim zdravljem i dugim životom povezao nobelovac Ilja Ilič Mečnikov. On je početkom 20. veka sugerisao da je dug život bugarskih seljaka rezultat redovnog uzimanja fermentisanih mlečnih proizvoda (na primer kefira).
Njegovo otkriće poslužilo je kao osnov za dalja naučna istraživanja, da bi 1960. prehrambena industrija prvi put promovisala fermentisane mlečne proizvode koji su sadržali bakterije iz soja Lactobacillus acidophilus i tako je rođen koncept probiotika.
Komentari (0)