Hrkanje kod dece nije ništa neuobičajeno. Mnogi roditelji čak smatraju dražesnim kada njihovo dete škripi sebi u bradu. No, oprez! Redovno hrkanje bi trebalo ozbiljno shvatiti i o tome porazgovarati s lekarom, jer noćne poteškoće u disanju mogu prouzrokovati posledice u razvoju deteta.
Pogođeno svako treće dete
Više od polovine dece između jedne i četiri godine povremeno hrče, a osam posto od njih hrče svaku noć. što su stariji povećava se i broj onih koji redovno hrču: od šest posto jednogodišnjaka do 13 posto četvorogodišnjaka. Mali dečaci pri tome hrču češće: 63 posto njih naspram 58 posto devojčica. Kod mnoge dece hrkanje je prolazna pojava – kod ponekih nije. Ipak, malom se hrkaču može pomoći.
Uzroci
Uzroci noćnog „piljenja" mogu biti blokade gornjih disajnih puteva koje uzrokuju povećani ždrelni krajnici, poznatiji kao „polipi". No, i povećani krajnici i pasivno pušenje mogu prouzrokovata hrkanje kod dece: deca čiji roditelji puše, natprosečno često su pogođena. Ako puši samo jedan roditelj u blizini dece u dobi od jedne do četiri godine, povećeva se rizik od hrkanja za 60 posto.
Posledice
Noćne poteškoće u disanju često deluju štetno na decu: Deca koja hrču, dvostruko češće pate i od noćnog hroničnog kašlja. Osim toga, natprosečno češće obolevaju od raznih prehlada i infekcija uha. U retkim slučajevima noćne poteškoće u disanju čak mogu maloj deci prilikom disanja oduzeti puno snage tako da dođe do sporijeg razvoja.
Hrkanje utiče na produktivnost dece. Deca trebaju energiju da bi mogla koncentrisano da učestvuje u nastavi, a to im omogućava duboki, miran san. Ako je san narušen, to se negativno odražava na njihove uspehe. Kao posledica smanjenog unosa kiseonika u mozak mogu se pojaviti poremećaji u ponašanju i loše ocene. Kako su potvrdila američka i nemačka istraživanja, udeo dece sa lošim uspehom u školi u grupi onih koji hrču iznosi 30,6 posto, gotovo dvostruko više od kontolne grupe sa 16,3 posto. Dnevni umor, hipermobilnost i bledilo češće se pojavljuju kod dece koja hrču nego kod dece koja mirno mogu prespavati noć.
Lečenje
Hrkanje se može izlečiti odstranjenjem polipa. Ako su ždrelni krajnici takođe povećani, oni se, uz pomoć lasera, mogu delimično ukloniti. Ta takozvana „tonzilotomija" može se primeniti već i kod jako malih pacijenata, mlađih od pet godina. Osim toga, deo krajnika ostane. Prednost tog postupka u odnosu na potpuno odstranjenje ždrelnih krajnika je u tome što zaostalo tkivo krajnika zadržava svoju odbrambenu funkciju protiv bolesti i tako podstiče imunološki sistav deteta.
No, operacijom se ne može pomoći svakom malom detetu. Kod svakog četvrtog deteta dolazi i nakon operacije do daljnjih problema sa disanjem. Uzrok može u takvim slučajevima osim anatomskih smetnji biti i ometano funkcioniranje gornje disajne muskulature koja u REM fazi sna dovodi do slabljenja gornjih disajnih puteva.
Ako vaše dete hrče, razgovarajte o tome sa dečjim doktorom prilikom sledećeg posete. On će pregledati dete i, ako zatreba, uputiti ga otorinolaringologu. Ovaj može iscrpno pregledati ceo prostor nosa i ždrela te predložiti terapiju.
Komentari (0)