Roditelje često muči pitanje kada je pravo vreme da dete počne samo da odlazi kod bake i deke ili da sa vaspitačima ode na rekreativnu nastavu. Psiholozi kažu da dete mora biti samostalno i sigurno u sebe da bi se odvajalo od roditelja. Kao dobra priprema za to mogu da posluže kratka odvajanja na nekoliko sati.
Pozdravljanje i obaveštavanje deteta kuda idemo, kada ćemo se vratiti, dobar je početak. I ne kasnite sa povratkom! Najgore je kada se bojimo rastanaka i detetove reakcije, i krišom nestajemo iz njegovog života. Time razvijamo nepoverenje i nesigurnost – objašnjava Vesna Janjević-Popović iz beogradske Osnovne škole „20. oktobar“.
Prva odvajanja mogla bi početi negde posle treće godine. Deca mogu da se odvajaju sa poznatim osobama sa kojima su već provodila dosta zajedničkog vremena. Svakom odvajanju mora da prethodi priprema deteta, ma koliko oni bili mali. Roditelji treba da im objasne sve šta ih očekuje – gde će se igrati, šta će raditi, da će ih baka uspavati, a mama i tata će doći kada svane novi dan i slično.
Pojam vremena za dete nije isti kao za odrasle. Nedelju dana za njih može biti čitava večnost. Zato prva odvajanja treba da budu kraća, osim ako nije reč o specifičnoj situaciji u porodici, kada je odvajanje nužnost.
– Najteži momenti su uspavljivanje i veče. Pratilac spavanja, meda ili neka druga igračka, ponavljanje uobičajenih rituala… pomažu, kao i ako ih je osoba kod koje su, već ranije u njihovom domu uspavljivala ili se brinula o njima – nastavlja Janjević-Popović.
Roditelji treba da znaju da je važno održavati kontakt sa detetom, ali nikako ne treba preterivati, decu zvati često telefonom i insistirati na razgovorima. U razgovoru sa osobom od poverenja, sa kojom je dete, roditelji mogu da saznaju kako ono reaguje tokom i posle telefonskog poziva. To im može pomoći da izaberu pravo vreme za razgovor. Najbolje je da ti razgovori budu tokom dana, jer uveče mogu pojačati detetovu nesigurnost pred spavanje.
Roditelji ne treba da zaborave da novina i nepoznato moraju polako da se doziraju u dečjim životima. Ne treba zaboraviti da nov prostor, nove okolnosti i nova osoba nisu najsrećnije rešenje. Poznati u nepoznatom prostoru čine situaciju podnošljivom.
Na odvajanje od mame i tate lakše se odvajaju samostalna deca i to ona koja umeju sama da se obuku, svuku, koja odlaze na spavanje u određeno vreme, umeju da se igraju sama i sa drugima. Loše je ako se dete nije nikada odvajalo ni na jedan dan kod bake, na primer, ako ne zna da se samo okupa, adekvatno obuče, veže pertle… pa izaberemo da ga pošaljemo na deset dana sa školom.
– Odvajanje je i pitanje možemo li da dozvolimo da naša deca odrastu i da im mogu biti značajne i druge osobe, a ne samo mame tate. Kao kada prestanemo da ih dojimo i shvatimo da naš kontakt nije nezamenljiv, niti jedini. Detetu dajemo mogućnost da upoznaje druge i sebe. Naravno da to ne ugrožava naš poseban odnos – zaključuje naša sagovornica.
Loši periodi za odvajanje
Deca nikako ne treba da se odvajaju u periodima posebne osetljivosti, kada se ispoljava strah od napuštanja, uzrasta od 9 meseci ili oko 12 do 18 meseci. Za svako dete je to individualno. Primećuje se po tome što ono reaguju na svaki nestanak odraslog iz vidnog polja. Na primer, stoje ispred vrata toaleta i čekaju vas.
Želite li da vaše dete odraste
Ako su prethodna odvajanja od roditelja na nekoliko sati uspešno obavljena, neće biti plača ni kada se deca odvoje na nekoliko dana.
– Ako dete ne želi nimalo da se odvoji od roditelja i samo su mu mama i tata važni u životu, a starije je od tri, četiri godine, nije bolesno, ne privikava se na vrtić, onda se zapitajte želite li da vaše dete odraste i šta bi trebalo da uradite – kaže Vesna Janjević-Popović.
Komentari (0)