Veliki broj naučnih istraživanja objavljenih u svetskim stručnim časopisima potvrđuju da terapija vodom daje fantastične rezultate u lečenju migrena, alergija, mučnina, ali i nekih težih oboljenja.
"Voda je uključena u metabolizam svih naših ćelija, odnosno u hemijske reakcije koje su neophodne za ishranu svih ćelija, tkiva i organa"kaže dr Jelena Gligorijević, načelnik Odeljenja za ishranu Kliničkog centra Srbije. Po njenim rečima, voda je potrebna za apsorpciju i prenos hranljivih materija i kiseonika, za detoksikaciju, održavanje stalne telesne temperature, normalan rast i razvoj.
"Sa starenjem, procenat vode u našem telu polako opada. Kod starih i kod gojaznih ljudi procenat vode u telu nešto je niži nego kod mladih i vitkih", kaže doktorka.
Koliko vode nam je potrebno?
Žeđ je dovoljno dobar i jak signal svakom čoveku da mu nedostaje voda, odnosno da je organizam došao u stanje blage dehidratacije.
"Neophodno je da unosite najmanje onoliko vode koliko inače izgubite svakog dana. Prosečan muškarac dnevno izgubi oko dva i po litra vode i najmanje toliko bi trebalo i da unese. Za prosečnu ženu potrebe za vodom su oko dva litra, a za decu do litar i po", kaže Gligorijević i napominje da je tačan unos neophodne količine vode ipak individualna stvar, jer zavisi od više faktora.
Po njenoj preporuci, ako ne unosite dovoljne količine svežeg voća i povrća i ako ishranu bazirate na namirnicama sa puno koncentrovanih šećera i masti, pijte više vode nego što je gore navedeno.
Hronična blaga dehidracija može da dovede do poremećaja mnogih telesnih funkcija, ali i da poveća rizik za formiranje bubrežnog kamenca, karcinoma debelog creva i dojke, kao i gojaznosti kod dece.
Ipak, postoje i neke kategorije ljudi kojima nije preporučljivo da se "nalivaju". Kod teških oboljenja bubrega, srca i jetre, bolesnik od svog lekara dobija precizna uputstva da li i koliko bi trebalo da smanji unos tečnosti.
Ko mora da pije više vode
– osobe izložene intenzivnom fizičkom naporu (fizički radnici, poljoprivrednici, sportisti, rekreativci)
– deca
– u slučajevima povišene telesne temperature, kod proliva ili povraćanja
– starije osobe
– sportisti (nekoliko sati pre intenzivnog treninga ili takmičenja, a potom na svakih 10-15 minuta u toku fizičkog napora i nekoliko sati po završetku treninga)
Napici za izbegavanje:
– gazirani sokovi
– zaslađeni voćni sokovi
– mlečni napici sa dodatkom velikih količina šećera
– kafa
Recepti protiv žeđi:
– obična pijaća voda
– flaširane vode
– vode sa niskim sadržajem mineralnih soli, ukoliko nisu gazirane, mogu piti sve kategorije stanovništva bez ograničenja, osim male dece
– sveže ceđeni voćni sokovi (pomorandža, grejpfrut, jabuka, breskva, višnja, lubenica…), bez dodavanja šećera, razblaženi vodom
– limunada (20 ml soka od limuna, 2 dl vode, veštački zaslađivač po želji)
– sveže ceđeni sokovi od povrća
– mleko i jogurt (do 1 odsto mlečne masti)
– biljni čajevi (kamilica, nana, šipak, hibiskus…) uz dodatak limunovog soka po želji
– sveže pripremljen milk šejk (100 gr voća, 2 dl mleka sa sniženim procentom masti, po želji veštački zaslađivač ili pet grama šećera ili meda)
– sveže pripremljen voćni jogurt (100 gr voća, 200 ml jogurta sa sniženim procentom masti, veštački zaslađivač ili pet grama šećera ili meda)
Komentari (0)