Staro pitanje koje roditelje širom sveta muči od pamtiveka a koje glasi treba li uplakanu bebu utešiti zagrljajem ili je ostaviti da plače dobilo je najzad nedvosmislen odgovor. Da! Roditelji treba bebe da zaštite zagrljajem prenoseći im ljubav, sigurnost i toplinu.
U istraživanju koje je sprovedeno na univerzitetu u Firenci i u bolnici Majer zaključuje se da previše plakanja detetu oduzima kiseonik što predstavlja veliki rizik za neurološki aparat, posebno kada je reč o prerano rođenoj deci (pre 37. nedelje trudnoće) i deci koja imaju manje od dva i po kilograma. To je trauma koja može da izazove zaostajanje kada je reč o pažnji i shvatanjima u kasnijem predškolskom i školskom uzrastu.
U istraživanju su korišćeni infracrveni spektroskop, kojim se merila cerebralna oksigenacija, mikrofon, kojim se registrovao plač, aparat za merenje periferne oksigenacije i otkucaji srca sa senzorom apliciranim na nogu novorođenčeta, a ovakvo korišćenje tehnike je omogućilo egzaktnu sliku onoga što se događa kad dete plače.
Polazna teza istraživača bila je da produženi plač bebe može da izazove deoksigenaciju krvi, što u situaciji kada mozak tako malog deteta još nije razvijen u potpunosti za posledicu može da ima ozbiljne evolutivne probleme.
Eksplicitan savet naučnika sada je da u potpunosti treba zanemariti predrasude i različita mišljenja o tome da li treba ili ne treba bebu pustiti da plače koja su se razlikovala kroz istoriju ili u zavisnosti od kulture zemlje. Ako je dete veoma malo, ono plače jer je to jedini način da manifestuje neki realan problem.
Zato pokušajte da shvatite šta se dogodilo, šta smeta vašoj bebi i kako možete da joj pomognete. Poslednje tendencije na pedijatrijskom polju orijentisane su na savete roditeljima da slede svoj prirodni instinkt i da decu u takvim slučajevima zaštite zagrljajem prenoseći im ljubav, sigurnost i toplinu.
Komentari (0)