Vozač gradskog autobusa na liniji za Sremsku Kamenicu morao je da zaustavi vozilo usred špica i zapreti putnicima da neće krenuti sve dok trudnici u osmom mesecu Marijani N. ne omoguće da sedne na za njih rezervisano mesto.
Ovakav nemar, pričaju mlade majke, postala su svakodnevica u gradu, navodeći i primere da im je bilo zabranjeno da unesu kolica u prodavnice ili da stanodavci odbijaju da im iznajme stan jer bebe uznemiravaju komšije u zgradi.
– Ušla sam u pun autobus na srednja vrata i pokušala da nađem mesto. Dve žene su me samo pogledale u stomak i okrenule glavu i gledale kroz prozor. A, pre koju godinu su možda i same bile trudne i ljutile se na one koji im ne ustupaju mesto. Jednog gospodina sam zamolila da ustane, ali se napravio da ne čuje, a onda sam pozvala vozača. On je istog časa povikao: „molim mesto za trudnicu".
Niko se nije ni pomerio, pa je zapretio da će stati. I morao je da stane, jer niko se nije oglasio. Tek kada je rekao da neće pokrenuti vozilo dok se rezervisano mesto ne oslobodi, jedna žena je ustala – priča Marijana N.
Samo jedna ovakva scena, kažu trudnice, dovoljna je da svi shvate zašto većina njih radije plaća taksi.
Dugogodišnji vozač GSP Zoran Marjanac potvrđuje da scene nastaju gotovo svaki put kada trudnici ili majci sa detetom treba ustupiti mesto. Žene, pogotovo doterane dame, priča on, najteže će ustupiti sedište i često će usput još i gunđati da ni njima niko nije ustupao mesto.
Ustupljenom mestu ne treba se nadati ni od penzionera, a ako se pogledaju linije, mnogo lakše će trudnica ili majka sa detetom sesti u prigradskom, nego u gradskom autobusu.
Dete, pričaju Novosađanke, može da bude i prepreka pri ulasku u trgovinu . Jer, „kolica prljaju pod", a dešavalo se i da je „baš pre nekoliko dana jedno dete rukama isprljalo robu".
– Nedavno sam krenula sama sa jedanaestomesečnom bebom u šetnju kolicima. Usput sam planirala da kupim koju sitnicu. Ušla sam u renomiranu parfimeriju i pošla ka rafovima. Odjednom, vidim da prodavačica poziva šefa i pokazuje na mene. Čovek mi iznenada prilazi i počinje da viče na mene. Pobesneo je što kolica ostavljaju blatnjav trag i izbacio me! – iskustvo je Jelene Stanojev.
Na to što u poštama, bankama ili zgradi Socijalnog trudnice i majke čekaju u redu, slušajući pogrdne komentare ako se usude da zatraže da ih neko propusti, već su oguglale, ali to što moraju da čekaju i kod lekara je, po njihovom mišljenju, nedopustivo.
– Dok sam bila u drugom stanju, analize u laboratoriji sam radila pet puta, papreno ih plaćala i svaki put izgubila četiri do pet sati u redu. Prednost su imali šećeraši, penzioneri, davaoci krvi… ali ja ne. Mirno sam to podnela. Ali, kada sam pre neki dan morala da čekam dok je pre moje ćerke pregled prolazio čovek u punoj snazi samo zato što je davalac krvi, pobesnela sam i napravila scenu u Domu zdravlja – ogorčena je i Divna Komadinović.
Majke sa decom nisu poželjne ni u komšiluku. Na listi onih koje većina Novosađana vide kao nepoželjne komšije, prema istraživanju „Blica", bebe su se našle među prvih pet mesta. Zbog plača.
Protokol o pravima ostao bez odziva
– Zbog ovakvih situacija smo i pokrenuli akciju „Prednost trudnicama" i ona je, donekle, dala rezultate. U kratkom roku desetine ustanova potpisale su naš protokol koji podrazumeva poštovanje prava trudnica, a na šalterima i u čekaonicama osvanule su nalepnice, da podsete na ustupanje mesta u redu ili autobusu. Pa, ipak, ovakvih pojava ima i dalje.
Ali, to i ne čudi, kada pojedini veliki gradovi, a među njima i Novi Sad, nikada nisu potpisali protokol, niti podržali našu akciju. U tome je Beograd bio korak ispred – kaže Vladimir Ješić, osnivač portala „Bebac.com".
Komentari (0)