Roditelje često muči dilema da li se kod njihovih mezimaca stvara zavisnost od računara i koliko slobode da im dozvole u toj zanimaciji. Psiholozi kažu da zavisnost postoji ako dete redovno provodi više od četiri sata dnevno za računarom. Srećom, zavisnost od mreže nije toliko raširena i obuhvata svega dva do tri odsto korisnika. Svi oni imaju određene, vrlo specifične karakteristike ličnosti.
Zavisnosti od interneta najčešće su sklone zatvorene i otuđene osobe. One su nesigurne, lako se uznemire i očajavaju zbog najmanjeg neuspeha. Osim toga, one su obično neprijateljski raspoloženi prema drugima, češće pokazuju jedva skrivenu ili neskrivenu netrpeljivost prema svom okruženju i stalno su nezadovoljne svojom okolinom.
Adolescentima zavisnicima od interneta više je potrebna emocionalna podrška nego onima koji ne spadaju u takozvanu rizičnu grupu. Međutim, u stvarnom životu oni ne nalaze drugove koji će ih saslušati ili jednostavno provesti s njima vreme. A na internetu je mnogo lakše pronaći podršku i podeliti s neznancem sve što vas muči.
Bekstvo od samoće
Koji su uzroci i-zavisnosti? Glavni je prihvatanje interneta kao sredine koja može da pruži emocionalnu podršku. Neka deca ne uspevaju da je steknu među vršnjacima. Internet zavisni adolescenti ne umeju da govore o svojim osećanjima. Za to je često kriva porodica.
U porodicama u kojima su roditelji previše zaokupljeni poslom i nikada nisu kod kuće vladaju neiskreni, formalni odnosi. Oni nemaju vremena da saslušaju dete, niti da mu poklone potrebnu pažnju. Dete počinje da se oseća zanemarenim ili izolovanim, a u starijem uzrastu ne uspeva da uspostavi dublje prijateljske odnose s vršnjacima.
Internet za takvo dete predstavlja jedinu mogućnost da uspostavi bliže kontakte i bude shvaćeno.
U očekivanju sreće
Drugi uzrok internet zavisnosti je povezan sa željom da se pobegne od zahteva roditelja, škole, okruženja… Deca sklona i-zavisnosti veoma su osetljiva na socijalna ograničenja: u situacijama kada je neophodno povinovati se strogim pravilima, oni doživljavaju veliki stres. Ali bez spoljnih ograničenja, gube orijentaciju i ne znaju šta hoće. Internet im omogućava da isključe unutrašnje kočnice.
Adolescent živi u stalnom iščekivanju da će naići na nešto o čemu je dugo maštao. Osim toga, na interentu bez muke možete postati neko drugi, neko ko nije stidljiv i povučen, u tom „drugom“ svetu lako se stiči virtuelni prijatelji.
Pravila bezbednosti
Psiholozi kažu da postoje određene mere koje se mogu preduzeti da bi se sprečilo formiranje zavisnosti:
– dogovorite se s detetom koliko vremena sme da provede pred računarom;
– povremeno se dogovorite da umesto za računarom drugačije iskoristi slobodno vreme (odvedite ga u bioskop, na klizanje ili jednostavno u šetnju);
– uvedite pravilo da za vikend, na primer, nema sedenja za računarom;
– ustanovite kazne za neposlušnost i nepoštovanje onoga što ste se dogovorili.
Ove mere ne mogu pomoći adolescentima koji pate od poodmakle psihološke zavisnosti od računara, jer zahtevaju samokontrolu, koja je kod mladih slabo razvijena. Mnogo je efikasniji kompleksniji pristup, koji često podrazumeva stručnu pomoć psihologa i, naravno, svesrdnu pomoć i saradnju svih članova porodice.
Znaci virtuelne zavisnosti kod deteta:
– dete na sve moguće načine izbegava da radi domaće zadatke i sve svoje slobodno vreme provodi za kompjuterom;
– kompjuter mu je važniji od druženja s roditeljima i vršnjacima;
– dete nema omiljenu knjigu, nema druge zabave osim kompjutera;
– vreme provedeno za kompjuterom premašuje vreme koje dete troši na druge aktivnosti(učenje, izlazak napolje, druženje);
– lišavanje mogućnosti igranja igrica izaziva proteste, plač, vrisku, pa čak i agresiju.
Komentari (0)