Deca s posebnim potrebama mogu bolje da napreduju i razvijaju svoje potencijale ako su već odmalena uključena u društvo vršnjaka.
U okviru redovnih vaspitno-obrazovnih grupa Predškolske novosadske ustanove "Radosno detinjstvo" prošle godine bilo je stotinak dece s posebnim potrebama.
Deci s različitim ometenostima prilazi se kroz individualizovane programe, prilagođene detetovim mogućnostima, a uobičajeno je da s njima rade motivisani vaspitači, u saradnji sa stručnim saradnicima.
"Ustanovili smo tim stručnih saradnika u ustanovi, koji, u saradnji s vaspitačima, identifikuje i prepoznaje decu sa smetnjama u razvoju. Neku decu uočavamo već prilikom upisa, na osnovu lekarske dokumentacije koju roditelji prilože.
Međutim, tamo gde roditelj još nije dovoljno osvešćen da dete pokazuje određene smetnje u razvoju, u situaciji smo da ih mi prepoznajemo, kroz rad vaspitača i komunikaciju deteta s vršnjacima, tokom boravka u vrtiću", kaže za GL rukovodilac Psihološke službe u PU "Radosno detinjstvo" u Novom Sadu Zorica Laković.
Merodavna treća godina
Neke razvojne smetnje moguće je identifikovati oko treće godine detetovog života, obično nakon određenog posmatranja, s obzirom na to da je rano detinjstvo period burnog razvoja.
Ukoliko su smetnje fizičke prirode, poput oštećenja sluha, vida, pokreta ili slično, lakše ih je identifikovati, dok je za smetnje mentalnog karaktera potrebno više vremena.
U tom slučaju sledi razgovor i komunikacija s roditeljem, a vaspitač kroz odgovarajuće aktivnosti i igre nastoji da omogući detetu da što uspešnije razvije svoje potencijale.
Ukoliko roditelji već prilikom upisa deteta u vrtić prilože lekarsku dokumentaciju, traži se najbolje rešenje za dete i vodi računa o tome da ono bude smešteno u manju grupu, u uslovni vrtić, s vaspitačem koji je motivisan da radi s njim i pomogne mu da se što pre uključi u kolektiv.
Dobrobiti inkluzije
Prema rečima Zorice Laković, inkluzivni pristup u vrtiću deluje podsticajno na razvoj, kako dece s posebnim potrebama tako i njihovih vršnjaka.
"Vršnjačke grupe podsticajno deluju na decu s posebnim potrebama, pospešuju njihov razvoj i mogu da ih motivišu za napredovanje.
S druge strane, i deca s određenim, možda čak i težim smetnjama u razvoju, kao što je autizam, mogu povoljno uticati na drugu decu, u smislu stvaranja empatije, prijateljskih odnosa, brige, saradnje, pomoći, različitih vidova komunikacije, i to ne samo verbalne nego i neverbalne.
To kod dece utiče i na razvoj svesti o različitosti", kaže Lakovićeva. Ona dodaje da dosad nijedan roditelj niti dete nisu imali primedaba na inkluzivni pristup u radu vrtića.
Saradnja
Rukovodilac Psihološke službe u PU "Radosno detinjstvo" Zorica Laković kaže da ova ustanova od prošle godine uspešno sarađuje sa školom "Milan Petrović" u Novom Sadu.
Za decu s posebnim potrebama, koja su uzrasta petogodišnjaka i čiji roditelj je spreman da sarađuje, kreiramo individualne planove podrške, zajedno s timom stručnih saradnika i ekipom defektologa iz škole "Milan Petrović".
Pretpostavljamo da će se ta deca kasnije lakše adaptirati na školu, bilo redovnu ili specijalnu, ali to još nismo bili u situaciji da pratimo", zaključuje Lakovićeva.
Komentari (0)