U jedinoj ustanovi u Srbiji koja pravi vakcine, već godinama se radi sa smanjenim kapacitetima. Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak“ nekada je izvozio u 120 zemalja sveta i obezbeđivao 90 sredstava od izvoza, a sada radnici sede besposleni.
Ako država ne obezbedi 15 miliona evra za totalnu rekonstrukciju pogona za pravljenje oralne polio vakcine protiv dečije paralize, planirani kratkotrajni uvoz ove vakcine mogao bi da postane trajan! Ovaj pogon zatvoren je već šest godina, a zalihe presušuju aprila iduće godine. Zatvoren je i pogon za proizvodnju vakcina protiv gripa, pa se one uvoze već četiri sezone.
I proizvodnja ostale četiri obavezne vakcine (diteper, difterija i tetanus, tetanus i be-se-že) kojima Torlak zasad snabdeva tržište, biće dovedena u pitanje kada počne da se primenjuje Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima!
Naime, zakon usklađen sa zahtevima EU, koji će avgusta sledeće godine stupiti na snagu, obavezuje ovaj institut da sve vakcine pravi prema „principima dobre proizvođačke prakse“. To pravilo podrazumeva potpunu obnovu „Torlakovih“ pogona, tehnologije, kadra, a to iziskuje ozbiljna ulaganja. Za kompletnu obnovu „Torlaka“ potrebno je oko 40 miliona evra, kaže za „Novosti“ dr Ranko Dakić, direktor „Torlaka“.
Kako je nekada jedan od najvećih svetskih izvoznika vakcina Institut „Torlak“ danas faktički pred potpunim obustavljanjem rada!?
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je za naš list rekao da se u „Torlak“ ulaže milion evra godišnje. On je istovremeno opomenuo ovaj institut da je dužan da sačini biznis plan na osnovu kog će biti jasno da li je buduća proizvodnja održiva kao i da li je ulaganje od 15 miliona evra koje je Ministarstvo zdravlja tražilo da bude izdvojeno iz sredstava Nacionalnog investicionog plana za 2009. opravdano.
Direktor Dakić, međutim, tvrdi da je strateški plan, koji predstavlja i biznis plan, sačinjen je još 2003. godine, a investicioni plan sa potrebama za dostizanje dobre proizvođačke prakse i jačanje konkurentske pozicije „Torlaka“ 2004. godine.
Ove projekte je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju i oba su već dva puta prezentovana ministru – kaže Dakić. – Osim toga, potpredsednik Investicione banke mi je lično rekao da je 20 miliona evra kredita odvojeno za „Torlak“, ali neophodno je da za to posredujedržava. Jedan njen korak bi nas vratio u vrh.
Ministar mora da predloži, Vlada mora da donese odluku, a parlament da verifikuje. Ne znam zašto to nije učinjeno. Obnova pogona za pravljenje vakcine protiv gripa krenula je početkom godine i već je trebalo da bude gotova, tvrdi Dakić.
Novac nije problem, već izvođač radova, koji odugovlači. Ministarstvo zdravlja, koje ih je uposlilo, ni na koji način ne ubrzava, a već je na pribavljanje neophodnih dozvola potrošeno nekoliko godina.
Za to vreme Srbija uvozi vakcine koje su skuplje i deset puta od domaćih, objašnjava dr Vesna Kovačević, pomoćnik direktora „Torlaka“ za kontrolu kvaliteta. Ona upozorava i na to da su cene koje država već godinama nameće „Torlaku“ nerealno niske, a da se od Instituta zahteva da pravi vakcine po najvišim svetskim standardima.
Nedavno nam je odobreno prvo ozbiljnije poskupljenje – za 30 do 80 odsto, ali naše vakcine su i dalje i po deset puta jeftinije od uvoznih. Primera radi, uvozna diteper vakcina je oko 900, a naša je sada posle poskupljenja 110 dinara.
KONFUZIJA
Situacija u „Torlaku“ je posledica toga što Institut kao kuća čiji je vlasnik država mora da se ponaša po pravilima koje diktira vlasnik, a sa druge strane sami se finansiramo i prepušteni smo sebi i tržišnoj utakmici. Istovremeno, za svaki ozbiljniji pomak moramo da čekamo pomoć od države.
STRATEšKI PARTNER
PREMA rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, moguće rešenje „Torlakovih“ problema bilo bi u traženju strateškog partnera. Osim 3,8 miliona era, za proteklih pet godina u Torlak je, kažu u Ministarstvu zdravlja, uloženo i 700.000 evra iz kredita Svetske banke i 85,5 miliona dinara iz budžeta. To je tih pola miliona godišnje, o kojima je govorio ministar Tomica Milosavljević.
POLIO ZA POČETAK
SVIH 3,8 miliona evra (2 miliona iz Evropske investicione banke i ostalo iz budžeta države) uloženo je u obnovu „polio“ pogona. Obnovljeno je 1.500 kvadrata prostora i kupljeni aparati za sterilizaciju i mašine za pranje stakla. Još 15 miliona evra potrebno je za rekonstrukciju i opremu ovog pogona. Kada bi se osposobio, od izvoza bi se zarađivalo 14,5 miliona godišnje. Država sada gubi bar 600.000 evra godišnje zbog uvoza, kažu naši sagovornici.
Komentari (0)