Iako je ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević najavio prošle nedelje da bi Srbija oko 2010. godine trebalo da dobije prvu javnu banku matičnih ćelija iz krvi pupčanika, ovaj posao će ipak zahtevati nešto duže vreme.
Naša zemlja još nema zakon o transplantaciji organa, tkiva i ćelija, pa Institutza zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” ne može da počne sa sakupljanjem krvi iz pupčanika.
"Kada to bude urađeno, istog trenutka počinjemo da realizujemo plan, a to je da za tri godine prikupimo 500 uzoraka krvi, da se banka akredituje i da se uključi u takozvani „netkord”, odnosno u umrežavanje svih javnih banaka matičnih ćelija, u kojem se trenutno nalazi više od 200.000 uzoraka. U našoj ustanovi će postojati registar uzoraka, tako da ćemo razmenjivati informacije sa ostalim centrima u svetu, odnosno da li njima treba neki naš uzorak, ili nama njihov" – istakla je docentdr Dragana Vujić, načelnik Službe za transplantaciju kostne srži sa laboratorijom za kriobiologiju, dodajući da je cela priča pokrenuta zahvaljujući razumevanju Ministarstva zdravlja koje je odobrilo projekat.
Banka je, naime, deo projekta „Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze kod dece u Srbiji”, koji vredi 3,5 miliona evra i traje tri godine, a koji su uradili stručnjaci Instituta. Cilj je da se mališani iz naše zemlje više ne upućuju strane bolnice radi transplantacije kostne srži, već da se intervencije rade upravo u ovoj ustanovi.
Naša sagovornica naglašava da to koliko naša zemlja kasni u ovoj oblasti govori primer prof. Eli Glukmen iz Pariza, koja je čak pre 20 godina uradila prvu transplantaciju koristeći krv iz pupčanika kod pacijenta sa urođenom vrstom malokrvnosti. Davalac krvi je bila sestra bolesnika kojoj je odmah po rođenju iz pupčanika izvađena krv. Bratu je ozdravio i nastavio da živi normalnim životom.
"Realno je da se u našoj zemlji donira 1.000 uzoraka krvi iz pupčanika godišnje. Osim javnih banaka, koje u svom sastavu imaju i porodične banke (kada članovi porodice doniraju krv za obolelog rođaka), tu su i privatne Međutim, verovatnoća da neko čije su ćelije iz krvi pupčanika ostavljene, oboli od leukemije je 1: 20.000. Koliko sam upoznata, do sada je obavljeno pet takvih transplantacija"– istakla je dr Vujić.
Prednost matičnih ćelija uzetih iz pupčanika je što su manje zrele i što ne mora da postoji potpuna podudarnost primaoca i davaoca, a mana je to što se dobija mali broj ćelija, tako da se kod odraslih osoba koje imaju više od 40 kilograma, moraju dati dva uzorka.
Umrežavanjem sa drugim javnim bankama, vreme traženja odgovarajućeg uzorka je skraćeno sa nekoliko godina na sedam dana.
"Urađeno je više od četiri hiljade transplantacija u svetu gde je iz javnih banaka uzimana krv pupčanika. Do kraja godine planiramo da napravimo flajere za porodilišta, a kasnije da organizujemo i predavanja, da bismo obavestili buduće roditelje šta znači uzimanje krvi iz pupčanika, da bi bili motivisani da daju pristanak da se ona uzme posle rođenja bebe, jer bi ta krv ionako bila bačena posle porođaja" – naglasila je naša sagovorniica.
Uzete ćelije se zamrzavaju u roku od 24 sata, a posle potapaju u tečni azot na temperaturi od minus 196 stepeni Celizijusovih. Na taj način, mogu da se čuvaju 20 do 30 godina.
"Budući da je za ovu oblast potrebno izdvojiti mnogo novca i da država ne može uvek da pomogne kupovinom nekog aparata, i kod nas bi bilo lepo, kao što je slučaj u svetu, da se i roditelji obolele dece motivišu i uključe u akciju nalaženja sponzora" – zaključila je dr Vujić.
Osim javne banke, Srbiji je neophodan i takozvani kancer-registar, u kojem bi bio beležen broj obolelih od raka, dijagnoze pacijenata i tok lečenja, koji većina evropskih zemalja ima i koji može značajno da olakša rad lekara i lečenje ovog teškog oboljenja.
Skupe transplantacije na Zapadu
Na Zapadu transplantacija košta minimum 100.000 evra, a neke i do 400.000 funti, kaže dr Dragana Vujić. Ona ističe da je u Institutu za majku i dete obavljeno 79 ovih intervencija, kao i da su neke koštale najviše 85.000 evra, a bilo je i onih za koje je izdvojeno pet hiljada evra.
"Kada nekog pošaljete na transplantaciju van zemlje, ne košta samo lečenje, već i put, i troškovi pratioca i dnevnice… Kada bi se više intervencija obavljalo ovde, to bi bila ušteda za državu" – ukazuje dr Vujić.
Statistika kaže da je 2002. godine u Srbiji bilo između 1.500.000 i 1.700.000 dece, a prema standardima Evropske grupe za transplantaciju na ovaj broj dece potrebno je obaviti između 33 i 36 transplantacija godišnje.
Trenutni kapaciteti u Institutu za majku i dete, gde postoji mesto u četiri sobe za četiri pacijenta, ne mogu da pokriju potrebe, pa se ovde obavlja 20 transplantacija godišnje, a projektom koje je prihvatilo Ministarstvo zdravlja predviđa se i proširenje postojećih kapaciteta.
Komentari (0)