U gotovo svim mestima u Srbiji u vazduhu je ovih dana povećana koncentracija polena ambrozije, čiji su alergeni najagresivniji među korovskim biljkama. U Subotici i Somboru koncentracija je 60 puta veća od dozvoljene, a u ostalim krajevima 25. Kod osetljivih osoba polen ambrozije ne samo da otežava radne sposobnosti već može da izazove gušenja. Čak i kod onih koji nikada nisu bili alergični.
Poslednjih desetak godina sve je više osoba koji imaju alergijske tegobe, a broj se naročito povećava u avgustu i septembru kada je u vazduhu veća koncentracija polena ambrozije. Poleni svih biljaka imaju po desetak alergena u sebi, a ambrozija čak 52, zbog čega i izaziva najburnije reakcije kod ljudi.
– Alergijske reakcije mogu biti na gornjim (nos, ždrelo) ili na donjim disajnim putevima (bronhije). Kod gornjih simptomi su zapušen nos, otežano disanje, pojačana sekrecija iz nosa koja izgleda kao da ne može da se zaustavi. Izraženo je i rafalno kijanje, svrab u nosu, očima i u grlu. Simptomi donjih su kašalj, otežano disanje i napad gušenja.
Ako se to desi, pacijenti ne treba da paniče. Treba opušteno i polako da udišu na nos, a izdišu na usta i obavezno da se jave lekaru. Oni koji znaju da su alergični treba da uzmu lekove koji šire disajne puteve – objašnjava dr Zorica Plavšić, pulmolog i alergolog Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu Beograd.
Agencija za zaštitu životne sredine ove godine povećala je broj mernih mesta u Srbiji na kojima se prate čak 24 alergenske vrste u vazduhu. Mirjana Mitrović-Josipović, savetnik Agencije, potvrđuje da je koncentracija polena ambrozije povećana i da je neophodno dugogodišnje uništavanje korova u celoj Srbiji.
– Uveli smo tri merna mesta i to u Požarevcu, Kruševcu i Čačku. U Beogradu imamo dva od ranije, a Kragujevac je sam nabavio aparat. U Vojvodini su privatnici. Sva merenja su pokazala da je povećano prisustvo polena ambrozije. Avgust i septembar su meseci kada taj polen ima najviše vrednosti.
Granična vrednost po metru kubnom vazduha je 15 polenovih zrna, a 16. avgusta u Somboru i Subotici bilo je 900! U drugim krajevima 370 – upozorava Mitrović-Josipović. U delovima Srbije gde nema mernih mesta, na povećanu koncentraciju alergena u vazduhu ukazuju tamošnji zavodi za javno zdravlje.
Dr Plavšić objašnjava da u svetu još nije utvrđen faktor rizika koji dovodi do povećanog broja onih sa alergijskim tegobama.
– U brojnim studijama nije se izdvojio nijedan faktor posebno. Autori su zaključili da faktor rizika objedinjuje ono što zovemo zapadnim stilom života: nove navike u ishrani, korišćenje gotovih proizvoda, stres u smislu veće angažovanosti i velikog broja informacija koje stalno primamo i sl.
Naše iskustvo je da se stvarni broj pacijenata povećava. I to u rano proleće reagujući na polene drveća, od aprila do jula – na polene trave, a od jula do kraja sezone – na polene korova. Ovih dana veliki je broj onih koji po prvi put u životu imaju jako izražene disajne tegobe zbog polena korova – kaže dr Plavšić.
U mnogim zemljama Evrope ima čak 90 mernih mesta, a Srbija bi trebalo da ima još 10. Upravo to početkom leta najavio je i ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić.
Znakovi i simptomi
Gornji disajni putevi: zapušen nos, otežano disanje, pojačana sekrecija iz nosa, rafalno kijanje, svrab u nosu i očima, peckanje u grlu. Donji disajni putevi: kašalj, otežano disanje i napad gušenja.
Saveti lekara
– skloniti se od okruženja u kome raste uzročnik alergije
– ne gajiti biljke kao što su breze ili ukrasne trave
– ne kositi travu u bašti
– ne izlaziti u prirodu u sezoni cvetanja
– ići u prirodu samo kišnim danima
– ne provetravati stanove do 23 časa
– lekove uzimati redovno
– nazvati Agenciju ili Zavod za javno zdravlje za prognozu koncentracije polena u vazduhu
– 10 do 15 dana pre povećanja alergena u vazduhu početi terapiju
– ne uzimati lekove bez saveta lekara
Komentari (0)