Zahvaljujući standardizaciji naših propisa sa EU, građani Srbije biće izloženi manjem riziku kada kupuju robu. Rizici koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača imaće rang informacije od javnog značaja.
Odgovornost će biti ne samo na državnim službama već i na proizvođačima i distributerima, tako da više ne bi trebalo da se dešava da se kod nas mogu nesmetano kupiti neki po zdravlje opasni proizvodi koji su u međuvremenu povučeni sa tržišta Evropske unije. A to se dešavalo najčešće s dečjim igračkama.
Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Sledeći korak je da se taj dokument na jesen nađe pred poslanicima Narodne skupštine.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, za „Blic“ komentariše da je Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda sistemski zakon koji će obezbediti visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.
Trenutno u Srbiji ne postoje propisi koji sadrže izričite i precizne odredbe o obavezama proizvođača i distributera da na tržište iznose zdrave, kvalitetne i ispravne proizvode. Ovo je jednostavan zakon, ima 29 članova, ali je Srbiji preko potreban – kaže Milosavljević.
Ministar naglašava da je predlogom zakona konačno definisano ko snosi odgovornosti za nanetu štetu potrošaču zbog korišćenja nebezbednog proizvoda, kao i da je propisom obuhvaćen svaki finalni proizvod, a ne samo hrana.
U Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda jasno su razrađene obaveze kako proizvođača, tako i distributera, ali i one koje su zajedničke.
Naime, oni će morati da „odmah dostave obaveštenje nadležnom organu ako znaju ili bi trebalo da znaju, na osnovu raspoloživih informacija i svog profesionalnog znanja i iskustva, da određeni proizvod koji je na tržištu predstavlja rizik za potrošače“.
Dobro je što se zakonom reguliše i odgovornost trgovca. U praksi, to se često dešava s kvalitetom mleka, recimo da proizvođač isporuči ispravno mleko, ali da zbog neuslovnog čuvanja u trgovini, van rashladne vitrine, ono postane rizično po kupca.
Odgovornost je podeljena, a osim toga, zakon predviđa i da građani budu na vreme informisani o rizičnom proizvodu, što je takođe veoma bitno – kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Papović naglašava da je ovim zakonom predviđeno da Vlada zahvaljujući sistemu brzog upozorenja za proizvode koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje potrošača – RAPEKS, može odmah da reaguje u slučajevima kada se pojavi proizvod koji ugrožava zdravlje ljudi ili je opasan.
U tom slučaju takav proizvod Vlada proglašava nebezbednim i može da ga povuče iz prodaje sa teritorije Srbije, i to u roku od 30 dana. Drugim rečima, kaže Papović, možemo nesmetano da koristimo usluge RAPEKS sistema i da nebezbedni proizvodi ne budu na našem tržištu.
Ovaj zakon nam je potreban ne samo zbog članstva u Evropskoj uniji, već i zbog nas samih, a pomoći će nam da još bolje organizujemo državu i da imamo efikasniji sistem zaštite potrošača.
Kada je reč o intervencijama, one će se odnositi na Vladu da koordinira određene korake, kao i na nadležni organ da konkretno deluje. Treba nastaviti razvoj tržišne inspekcije u Beogradu, i one koji se razvija u Nišu i Novom Sadu.
Suština je da se obezbedi međusobna saradnja i da se precizno odredi ko je taj državni centar koji će preduzeti konkretne poteze kada se javi problem – ukazuje Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd.
Osim Predloga zakona o bezbednosti proizvoda, u Skupštini će se naći isto tako važan i Zakon o zaštiti konkurencije (poznatiji kao antimonopolski zakon) i izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača, kao i Zakona o elektronskoj trgovini.
Kazne do tri miliona dinara
Predlogom zakona predviđene su visoke novčane kazne za počinioce. Tako će se sa 500.000 do 3.000.000 dinara kazniti proizvođač ukoliko na tržište stavlja proizvod koji je opasan, ili ako proizvodi uvozi, izvozi ili stavlja na tržište tzv. obmanjujući proizvod. Isti iznos kazne predviđen je i za distributera koji isporučuje ili čini dostupnim proizvode za koje zna ili je trebalo da zna da su opasni.
šta su „obmanjujući“ i „opasani“ proizvodi
Značenje određenih izraza pojašnjeni su u predlogu zakona.
Tako se pod „obmanjujućim proizvodom“ smatra svaki koji nije prehrambeni, ali svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, oznakom, količinom ili na drugi način na njega podseća (na primer, mirišljava gumica za brisanje).
I to tako da postoji verovatnoća da ga potrošači, a naročito deca, upotrebe kao prehrambeni proizvod.
„Opasan proizvod“ je svaki proizvod koji nije bezbedan, a mogućnost postizanja viših nivoa bezbednosti ili dostupnost drugih proizvoda koji predstavljaju manji stepen rizika, ne može biti dovoljan osnov, da se određeni proizvod smatra „opasnim“, kaže se u predlogu.
Komentari (0)