Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine prošli mesec su kontrolisali kvalitet 51 uzorka vode s javnih kupališta na Dunavu, a rezultati ukazuju na to da je samo sedam uzoraka bilo ispravno, tj. da je svrstano u drugu klasu, dok su ostali ocenjeni kao uzorci teće klase.
Načelnica Centra za hihijenu i humanu ekologiju dr Milka Popović navela je da su kontrolisana kupališta štrand, šodroš, Oficirac, Bećarac, Futoška plaža i Begečka jama, te da je voda na većini njih ocenjena kao voda treće klase, zbog čega se ne preporučuje za kupanje.
Ukoliko građani ipak odluče da se osveže u Dunavu, preporučuje im se obavezno tuširanje odmah po izlasku iz vode. Osim dunavske vode, leti prioritet ima i kontrola sladoleda, te je iskontrolisan 191 uzorak te poslastice.
Laboratorijska ispitivanja pokazala su da je 165 uzoraka bilo potpuno ispravno, a 26 neispravno – istakla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare dr Milka Popović.
Najznačajni uzrok zdravstvene neispravnosti bila je mikrobiološka kontaminacija, najčešće zbog prisustva kvasca i plesni. Takođe, registrovan je povećan broj stafilokoka u uzorcima sladoleda, a u jednom uzorku je utvrđena i ešerihija koli, što ukazuje na to da je zagađenje fekalnog porekla. Ostale namirnice bile su, za ovo doba godine, uglavnom ispravne.
Kada je u pitanju kvalitet vode iz gradskog vodovoda, građani mogu biti mirni jer je voda gotovo stoprocentno ispravna, dok se voda s javnih bunara ne preporučuje za piće.
Nivo komunalne buke viši je od dozvoljenog, a kvalitet vazduha odgovara zakonskoj regulativi, osim što je u tri uzorka utvđena povišena koncentracija azot-dioksida.
Govoreći o zaraznim bolestima, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti dr Zorica šeguljev rekla je da je u predhodnom periodu u Vojvodini registrovano 4.238 obolelih, što je za 15 odsto manje nego u junu. Najviše je infekcija gornjeg respiratornog trakta, tu su potom ovčije boginje i zapaljenje pluća.
što se tiče crevnih bolesti, najčešće su prijavljivani blaži prolivi, trovanja hranom izazvana salmomelom. Registrovane su i četiri porodične epidemije trovanja hranom (24 obolela) i jedna porodična epidemija bacilarne dizenterije.
Kad je reč o grupi zoonoza, prijavljena su dva slučaja trihinoze među članovima porodice koji su jeli meso iz privatne nelegalne trgovine i proizvodnje, a zabeleženo je i 12 slučajeva lajmske bolesti.
šeguljeva naglašava da je prijavljeno i 116 slučajeva šuge, kao i 106 obolelih od genitalne hlamidioze. Kod dvoje dece romske nacionalnosti sumnja se na veliki kašalj.
Komentari (0)