Pacijenti moraju biti veoma oprezni prilikom korišćenja analgetika, jer oni mogu uzrokovati mnoga neželjena dejstva među kojima su želudačne tegobe i u određenom procentu razne vrste krvarenja koja mogu biti fatalna po život.
Na nedavno održanom predavanju u beogradskom hotelu "Zira" o inicijalnoj terapiji bola govorili su naši najistaknutiji stručnjaci, među kojima su bili direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu prof. dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije (KCS) prof. dr Miodrag Krstić i prof. dr Marko Bumbaširević, direktor Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCS.
Inače, na predavanju je predstavljen nov lek – analgetik Deksomena, za koga stručnjaci tvrde da je jedan od najbezbednijih analgetika, koji će se od sutra naći na našem tržištu.
Gastroenterolog Krstić je pacijentima preporučio da ne uzimaju kombinaciju aspirina i Ibuprofena, koji se često daje pacijentima sa raznim reumatičnim tegobama. Na skupu su predavači, takođe, preporučili oprez prilikom davanja analgetika Diklofenak koji, prema istraživanjima može, takođe, dovesti do krvarenja.
Krstić je u prilog toj činjenici naveo primer konja, koji je na beogradskom Hipodromu naglo preminuo zbog perforacije ("pucanja") želuca koje je bilo uzrokovano davanjem dve ampule Diklofenaka zbog povrede tetiva.
Prema njegovim rečima, zloupotreba antireumatika je veliki problem i u svetu, gde je procenjeno da sto hiljada ljudi svake godine umre zbog perforacije ili krvarenja prouzrokovanih delovanjem nesteroidnih antireumatika.
"U našoj zemlji, u Urgentnom centru KCS, oko 135 ljudi godišnje premine zbog krvarenja koje je uzrokovano davanjem aspirina ili nesterodnih antireumatika i nažalost taj broj ne opada, jer se ti lekovi mnogo uzimaju, jer su korisni, ali istovremeno uništavaju želudac i gornji deo digestivnog trakta", istakao je Krstić.
On je podvukao da takozvane zaštitne, odnosno male doze aspirina uopšte nisu bezazlene, jer godišnje od njega prokrvari oko 0,5 odsto ljudi. Krstić je ukazao da prvi pisani dokumenti o neželjenim dejstvima aspirina na digestivni trakt datiraju iz 1938., kao i da je stručna javnost imala priliku 1976. godine da vidi kako izgleda želudac pre i 15 minuta nakon uzimanja Ibuprofena, koji je za to kratko vreme napravio promene na sluzokoži.
"Pod rizikom od krvarenja su posebno pacijenti koji imaju postavljenu dijagnozu čira na želudcu i svi stariji od 65 godina koji boluju i od drugih bolesti, a posebno je opasno što su krvarenja bezbolna što dovodi do kašnjenja u dijagnostici, pogotovo zato što se pacijenti često jave lekaru tek posle više krvarenja", istakao je Krstić.
Komentari (0)