Soja, proizvodi sa etiketom „posno“, kao i prodavnice zdrave hrane, sve su prisutniji na našem tržištu. Tipični mesojedi i obožavaoci „balkanske kuhinje“ s negodovanjem posmatraju taj novi trend, stajući u odbranu zaprženih sarmica, supe „s tri prsta masti“, prasetine i domaćih kobasica. Da li su u pravu kada kažu da je biljna ishrana jednostrana i da ne sadrži sve neophodne hranljive materije?
Vegetarijanstvo nije pomodna ludost 21. veka, antički spisi svedoče da su takav način ishrane praktikovali još Pitagora, Sokrat i Plutarh. Tokom vekova pridružili su im se i Leonardo da Vinči, Tolstoj, Niče, Ajnštajn, Edison, Viktor Igo, Gandi i mnogi drugi.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, danas su dve trećine svetske populacije vegetarijanci. Među njima i vrhunski sportisti, što pobija zabludu da je bezmesna hrana nedovoljna za veće napore organizma.
Osvajač olimpijske medalje u lakoj atletici Karl Luis, četvorostruki osvajač titule mister univerzum u bodi-bildingu Bil Perl, kao i mnogi drugi, sigurno ne bi postigli fantastične sportske rezultate da im vegetarijanska ishrana ne pruža dovoljno proteina i gvožđa.
Upoređivanje hranljivih vrednosti pokazuje da 100 g svinjetine sadrži 18,7 mg proteina, a ista količina soje čak 43,2 mg. Bademi, pistaći, grašak, pasulj, mleko i riba takođe su bogatiji proteinima od mesa. Spanać u svakoj kaloriji ima 14 puta više gvožđa nego goveđa šnicla, a ovim sastojkom obiluju i cvekla, kelj i paradajz.
Podaci o fiziološkim odlikama čoveka ne govore u prilog tome da smo prirodno predodređeni za jedenje mesa. Zbog toga bi bilo potrebno da imamo kandže i oštre, izbočene prednje zube pomoću kojih životinje mesožderi hvataju i kidaju plen.
Sistem ljudskih organa za varenje iznosi dvanaest dužina tela, a kod mesojeda svega tri dužine da bi obrok pre nego što počne da truli izašao iz organizma.
Mnogi iz te grupe, poput pasa, imaju monohromatski vid, jer im je jedino važno da uoče kretanje potencijalnog plena. Biljojedi, uključujući i ljude, vide u bojama kako bi mogli da zapaze obojene plodove na lisnatom grmlju i drveću.
Medicina odavno priznaje da je za pojavu i napredovanje mnogih bolesti odgovorna ishrana bogata životinjskim masnoćama. Još 1961. godine „Časopis američkog medicinskog udruženja“ objavio je da 90–97 odsto srčanih oboljenja može biti sprečeno vegetarijanskom ishranom.
Nakon dugogodišnjeg unošenja životinjskih masti u organizam, na unutrašnjim zidovima krvnih sudova natalože se masne naslage, uzrokujući arteriosklerozu.
Otežana cirkulacija je posebno problematična muškarcima. Zbog slabije prokrvljenosti svih organa, pa tako i polnog, nastaju problemi s erekcijom. Budući da vegetarijanci ne unose u organizam masti životinjskog porekla, njihov seksualni život ne trpi posledice, te ih ovo čini boljim ljubavnicima od mesojeda.
Istraživanja Američke akademije nauka ukazuju i na vezu između različitih oblika raka i mesne ishrane. U knjizi „Beleške o uzrocima raka“ Rasel Rolo navodi: „Ustanovio sam da od 25 nacija koje jedu meso u velikim količinama, 19 ima visok procenat oboljenja raka, a samo kod jedne je taj procenat nizak.
S druge strane, od 35 nacija koje jedu malo mesa ili ga uopšte ne jedu, nema ni jedne s visokim procentom obolelih od raka“. Upozoravajući su i podaci izneti u knjizi „Dijeta za novu Ameriku“, prema kojima redukovanje unosa namirnica životinjskog porekla smanjuje napola opasnost od srčanog udara za 45 odsto.
Istraživanja pokazuju da žene koje svakodnevno jedu meso imaju četiri puta veći rizik od raka dojke od onih koje ga koriste jednom sedmično.
Osim zdravstvenih, postoje i etički razlozi za vegetarijanstvo. Bendžamin Frenklin je jedenje mesa nazivao „ubistvom bez povoda“. Ipak, retko se ko priseti da je šnicla u tanjiru pripadala biću koje je preživelo užas nasilne smrti.
Opredeljenje za biljnu hranu pisac Bernard šo je objašnjavao rečima: „Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem“. Sve velike religije propisuju obavezne postove. Biblija, Kuran, Vede i drugi sveti spisi pozivaju na samilost prema svim bićima na zemlji i preporučuju konzumiranje voća, povrća i orašastih plodova.
Razmislite o ukusnim kulinarskim varijantama vegetarijanske ishrane, ako ne iz etičkih, onda barem iz zdravstvenih razloga. Ukoliko ipak više verujete tradiciji „balkanske kuhinje“ prema kojoj obrok bez mesa nije obrok, proverite prirodne instinkte ljudskog bića. Stavite pored deteta jabuku i plišanog zeca. Hoće li se ono možda igrati sa jabukom, a pokušati da pojede zeca?
Komentari (0)