Osnovna saznanja o štucanju govore nam da to činimo kada dođe do kontrakcije dijafragme, dok novija istraživanja pokazuju da je štucanje posledica toga što su ljudi nekada imali škrge. Ima li leka ovoj nezgodnoj pojavi i šta pomaže da ona prestane.
Dok udišemo vazduh pluća se šire jer se povećava obim grudnog koša. On se širi stezanjem dijafragme. Kad štucamo, dijafragma se iznenada trgne i potiskuje vazduh u pluća.
Istovremeno se glasne žice naglo zatvaraju, pri čemu se vazduh zaustavlja i čuje se zvuk štucanja. štucavica često nastane tokom ili posle jela jer su živci želuca povezani sa živcima disajnog sklopa.
Uzrok iznenadnog stezanja mišića koje koristimo za udisanje i specifičnog zvuka koji pri tome nastaje već vekovima zbunjuje naučnike, posebno zbog toga što se čini da nema nikakvu korisnu svrhu.
Ultrazvučni pregledi su pokazali da fetusi stari dva meseca (pre nego što se pojave prvi pokreti disanja) takođe štucaju, a naučnici iz Pariza smatraju da je to posledica toga što su preci ljudske vrste nekad imali škrge. Svoju teoriju oni objašnjavaju postojanjem ove pojave kod nekih vodozemaca koji su zadržali škrge.
Kao razlog zašto se ovaj mehanizam zadržao i 370 miliona godina pošto su prva bića izašla iz mora na kopno, naučnici navode njegovu pomoć sisarima dok na početku života uče da sisaju.
To objašnjavaju sličnošću pokreta, na primer beba pri sisanju i onog kod štucanja. Zasad je ove teze vrlo teško dokazati, a pravi odgovor bi mogao da se otkrije posle proučavanja delova mozga koji kontrolišu sisanje i štucanje.
Visok nivo ugljen-dioksida u krvi inhibira štucanje dok ga mala količina podstiče. Iz ovog razloga mnoge jednostavne metode mogu da pomognu da se štucanje zaustavi: ponavljanje zadržavanja daha nakon dubokog udisaja, ili disanje u papirnatu kesu (ne u plastičnu).
Pomažu i brzo ispijanje čaše hladne vode, gutanje smrvljenog leda ili suvog hleba, povlačenje jezika, pritiskanje očnih jabučica.
Komentari (0)