Maksimilijan i Ejpril Nojbauer iz Viskonzina s velikim uzbuđenjem iščekivali su rođenje svog prvog deteta, malene Rozalije. Ejpril ju je na svet donela carskim rezom, ali je zbog preeklampsije ostala u besvesnom stanju. Zbog toga je njen suprug morao da napravi jedan krajnje neobičan i jedinstven potez.
Za svako novorođeno dete jako je važan prvi kontakt „koža na kožu” s majkom. Kako je majka bila bez svesti, sestre u porodilištu posavetovale su Maksimilijana da on, umesto supruge, „podoji” ćerkicu.
– Bilo je pola dva ujutru, Ejpril bez svesti, pa su mi sestre predložile da pomoću veštačke bradavice imitiramo dojenje. To je, verovatno, bio najbolji način da se to uradi u datim okolnostima, najprirodniji za bebu. I ja sam rekao: „Spreman sam da uradim bilo šta. Dajte da obavimo to!”
Sestre su bile ushićene, rekavši da nijedan drugi otac ranije nije pristao da imitira dojenje. Postavile su mu štitnik za bradavicu i prikačile špric sa adaptiranom mlečnom formulom. Ubrzo potom, Maksimilijan je držao svoju ćerkicu u naručju dok je ona sisala.
– U početku mi je bilo malo čudno, ali je srećom osoblje oko mene znalo šta radi. Nikada mi u životu nije palo na pamet da ću jednog dana „dojiti” bebu. Teško mi je bilo da zadržim suze, bio sam jako srećan što sam mogao da budem tu, za nju. Bilo je čudno i čarobno – izjavio je tata Maksimilijan.
Nakon dva sata, i Ejpril je povratila svest i sa zadovoljstvom otkrila da je njen Maksimilijan stvari uzeo u svoje ruke.
– Uradili smo ono što smo želeli i što smo planirali, ostvarili smo kontakt „koža na kožu”, prvo dojenje… Samo što to nisam bila ja – izjavila je kasnije srećna i ponosna mama.
Kako sve detetu možemo da obezbedimo „zlatni sat”
Doktorka Darša Bat, autorka jednog istraživanja iz 2013. godine, borila se da dokaže koliko je dojenje bitno za pravilan rast i razvoj deteta. Njen istraživački tim je u jednoj dečjoj bolnici u Njujorku utvrđavao da li fizički kontakt majke i deteta odmah nakon porođaja, i namera majki pre rođenja deteta da doje, imaju uticaj na mogućnost da doje bebu u prvih šest meseci.
Od 150 posmatranih slučajeva, 53 odsto beba imalo je kontakt sa majkama već u porođajnim salama. Tri četvrtine majki koje su učestvovale u ovom istraživanju pre porođaja su se izjasnile da žele da doje decu, ali samo 28 odsto njih je u ovoj nameri istrajalo. Istraživači smatraju da je propust u tome što odmah po porođaju nisu imale kontakt sa decom.
Ovu pretpostavku zasnivaju na tome što je veći broj žena koje su odmah imale kontakt sa bebama istrajao u nameri da ih doji, dok su one koje nisu imali ovaj kontakt u mnogo većem procentu odustale od namere da doje.
Komentari (0)