Proizvodi za bebe i decu u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj

Upoređujući cene velikih inostranih lanaca, uočeno je da su najveće razlike u cenama kod hrane za bebe starije od četiri meseca. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti – 90 dinara. Dečije sokove u Nemačkoj mame plaćaju u proseku 0,75 centi (90 dinara), dok su kod nas na sniženju 149, a redovna cena je čak 179 dinara. Dodatne potrepštine, poput pumpica, u našim prodavnicama koštaju 6000 dinara, dok je isti taj proizvod u Nemačkim radnjama svega 29,95 evra.

– Jak uvoznički lobi, ogromne marže i država koja ništa ne radi, to su tri osnovna razloga zašto su cene kod nas u istom lancu prodavnica veće nego u bogatijim zemljama. Trgovci su se ovde samo uklopili, vide da koliku god cenu stave, sve im prolazi – smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Prema procenama ove organizacije, trgovačke marže kreću se od 40 pa sve do 140 procenata i ne postoji zdrava konkurencija.

– Dokle god imate nekoga iz Privredne komore Srbije koji kaže da trgovci već sada rade sa niskim maržama i da dolazak novih velikih trgovačkih lanaca neće doneti i niže cene, šta uopšte možemo da očekujemo? Zašto bi taj trgovac uopšte spustio cene, kad vidi šta mu državni zvaničnici poručuju – kaže Goran Papović za Kamaticu. On još i dodaje da se najbolje vidi kolike su trgovačke marže ako se zna kolika je cena proizvođača, a onda pogleda ona u prodavnici, a tu su razlike najčeće, veoma velike.

Prosečna zarada u Srbiji je oko 50.000 dinara (416 evra), dok je u Nemčkoj oko 2000 evra. U razlici između te dve cifra staje i pitanje – kako je moguće u zemlji sa nižim platama prodavati skuplje proizvode, nego u državi u kojoj su plate veće i do četiri puta?

– Ekonomskog opravdanja nema, ali cene se formiraju slobodno. Kod nas se koristi maksimalna profitna stopa, a to je u redu i za državu, jer ona tako uzima veći PDV i puni budžet – govori Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. On još dodaje da bi udruženja potrošača možda i mogla nešto da poprave kada bi bila ujedinjena, a tvrdi da su neka od njih i paradržavne institucije.

Da slučaj lanca prodavnica koje je redakcija Kamatice posetila nije usamljen, kada su razlike u cenama u pitanju, potvrđuje i primer robne kuće koja se bavi prodajom nameštaja i stvari za domaćinstvo. 

Tako na primer, podne obloge za baštu ili terasu u Srbiji će potrošači morati da izdvoje 3085 dinara za metar kvadratni, dok isti taj proizvod nemački kupac plaća 19,99 evra po metru kvadratnom – ili 2399 dinara.