Zamolili smo roditelje prevremeno rođenih beba da sa nama podele priče o njihovom rođenju, borbi koju su prošli i neverovatnoj snazi koju su pokazali. Ovo je priča mame Ivone o iskustvu sa dva prevremena porođaja.
Želela bih sa vama da podelim moja iskustva u vezi dva prevremena porođaja.
Naime, prava trudnoća je tekla uredno sve do 24. nedelje kada uočavam oticanje ekstremiteta i bol ispod desnog rebarnog luka.
U tom momentu nisam znala da prepoznam te signale.
Hospitalizovana sam radi detaljnih analiza. U 27. nedelji je odlučeno da se trudnoća okonča hitnim carskim rezom zbog teškog oblika preeklampsije i plućne tromboembolije. Aleksa je rođen sa 810 grama, i nažlost je preminuo osam dana po rođenju.
U kratkom vremenskom razmaku ponovo ostajem trudna, i već u 9. nedelji trudnoće radim detaljne genetske analize koje su dokazale da sam nosilac 4 mutacije trombofilije, da sam nosilac velikog rizika da se preeklampsija razvije i u ovoj trudnoći, pritom bolujem od hipotireoze i hipertenzije. Od samog početka znali smo da je trudnoća visokorizična.
Sa velikom obazrivođću, odgovornosšću i uz veliku pomoć stručnog tima i doktora sa Betanije, uspevam da iznesem trudnoću do 30. nedelje, kada je odlučeno da se i ona okonča zbog loših doplera kroz pupčanik i ponovnog razvijanja preeklampsije.
Bogdan je rodjen u 30. gestacijskoj nedelji, sa svega 990 grama. Proveo je na neonatologiji 43 dana, od cega osam dana na odeljenju intenzivne nege. U toku boravka primio je tri transfuzije krvi, većih komplikacija nije bilo, na kiseoničnoj potpori CAPP proveo je osam dana.
Otpusten je sa 1.900grama i dobrog opšteg stanja i uskoro puni godinu dana i bez dijagnoza je.
Ovim putem želim da kažem da treba podići svest o prevenciji svih rizika, da se svim trudnicama obezbede skrininzi, kao i to da se porodicama koje imaju prevremeno rođene bebe pruži podrška, osećaj da nisu sami i da im se daju jasne smernice kako da nastave sa negom i podizanjem svojih beba.
Komentari (0)