Plastična flaša, posuda za ručak, limenka – bisfenol A (BPA) krije se u predmetima koje svakodnevno koristimo. Dok ga Evropa postepeno izbacuje iz upotrebe, u Srbiji se i dalje bez ograničenja koristi za ambalažu namenjenu hrani, piše N1.
Iako je Evropska unija (EU) odlučila da uvede zabrane upotrebe bisfenola A (BPA) zbog ugrožavanja imunog i hormonalnog sistema, on se već nalazi u gotovo svakom čoveku u Evropi. Bisfenol A je industrijska hemikalija koja dokazano remeti rad hormonskog sistema – kao endokrini disruptor, oponaša prirodni estrogene u organizmu. Kao endokrini disruptor, ometa rad žlezda, hipofize, štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda. Može poremetiti pubertet i doprineti razvoju gojaznosti.
Oponaša estrogen
Bisfenol A smanjuje plodnost kod muškaraca i žena, utiče na kvalitet sperme i jajnih ćelija, a povezuje se i sa nastankom raka dojke i prostate.
Trudnice, fetusi i novorođenčad su najugroženiji. Prenatalna izloženost može poremetiti razvoj mozga, uticati na ponašanje deteta – hiperaktivnost, anksioznost i smanjiti funkciju pluća – povećan rizik od astme.
Čak i u ekstremno malim količinama, BPA oštećuje imuni sistem, može podstaći autoimune bolesti i povećava propustljivost creva.
Bisfenol A se prenosi iz plastičnih flaša za višekratnu upotrebu, posuda za hranu i unutrašnjih zaštitnih slojeva limenki.
Prema istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) sprovedenih u 11 zemalja, Bisfenol A je pronađen u urinu 92 odsto ispitanika. Prema nacionalnoj zdravstvenoj studiji u SAD iz perioda 2003/2004. godine, 93 odsto učesnika imalo je BPA u urinu.
U EU je od jula ove godine zabranjeno stavljati u promet proizvode sa bisfenolom, a potpuna zabrana koja uključuje jednokratnu plastičnu ambalažu za čuvanje voća, povrća i prerađenih proizvoda od ribe – moći će da se nađe na EU tržištu do 20. jula 2028. godine.
Srbija usvojila Pravilnik
U Srbiji je posle više godina rada, i uz pomoć inicijative 12 organizacija civilnog društva, usvojen novi Pravilnik koji će tretirati i bisfenol A, prenosi N1.
Pravilnik o materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom uključujući i proizvode namenjene odojčadi i deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjenja i sisanja, umirivanje i spavanje, kao i ambalažu za pakovanje hrane i predmeta opšte upotrebe je stupio na snagu 22. avgusta 2026. godine.
“Novi propis donosi savremeniji i sveobuhvatniji regulatorni okvir, usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije, sa ciljem bolje zaštite zdravlja potrošača od opasnih hemijskih supstanci koje mogu preći iz materijala i predmeta u hranu. Usvajanje Pravilnika je važan korak ka unapređenju bezbednosti materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i boljoj zaštiti zdravlja potrošača u Srbiji, ali njegova primena je ključna”, kaže za portal N1 Jasminka Ranđelović, magistar biohemije iz organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem.
Predviđen prelazni period
Ranđelovićeva kaže da su Pravilnikom predviđeni i prelazni periodi za prilagođavanje novim zahtevima, tokom kojih se proizvodi koji sadrže bisfenole, pod propisanim uslovima, još uvek mogu nalaziti na tržištu Srbije.
“Do 20. jula 2027. godine za proizvode za višekratnu upotrebu, do 20. januara 2028. godine za proizvode za jednokratnu upotrebu i najkasnije do 20. januara 2029. godine za profesionalnu opremu za proizvodnju hrane”, pojašnjava Radulović.
Kako za portal N1 kaže profesor Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, bisfenol je jedno organsko jedinjenje fenolnog tipa i kao takav, on jeste toksičan.
Prisutan u dečjim igračkama
“BPA može biti prisutan i u pojedinim igračkama izrađenim od plastičnih materijala. Zbog mogućih štetnih efekata na zdravlje dece, propisima EU i Srbije ograničena je količina BPA koja sme da se oslobodi iz igračaka namenjenih deci mlađoj od 36 meseci, kao i iz drugih igračaka koje su namenjene stavljanju u usta. Propisana granica migracije BPA iznosi 0,04 mg/l”, kaže Radulović.
Kako truje bisfenol A
Jovančićević objašnjava da se u proizvodima nalaze polimeri koji se dobijaju od bisfenola. Oni tada gube većinu svojih opasnih hemijskih i fizičkih osobina, jer se nalaze u jednom sasvim drugom molekulskom stanju, ali…
“Na njemu uvek ostaju tragovi nerazgrađenog monomera od kojih se sastoji polimer. Monomeri jesu toksični i to je prvi razlog za uvođenje zabrane. Drugi razlog je što dolaze u reakciju sa nekim tipovima hrane, pre svega kisele. Tada se polimer razgrađuje na manje polimere ili monomere koji su toksični. Zajedno u kombinaciji sa monomerom koji je na površini, onda daje jednu smešu oligomera i monomera koja ume da bude jako toksična”, poručuje Jovaničićević.
On kaže da se postavlja pitanje zašto je EU dopustila da se on toliko dugo koristi, iako ova svojstva nisu tajna ni za jednog hemičara. Kako ističe, to nije moralo da bude slučaj u Srbiji.
Fiskalni računi
Bisfenol se mogao naći i na fiskalnim računima. Srbija je 2017. godine usvojila značajno smanjivanje bisfenola A iz računa. Sa primenom je počela tokom 2020. godine.
Jedna od najkomercijalnijih hemikalija
Ranđelovićeva kaže da je BPA jedna od globalno najkomercijalnijih hemikalija.
“Globalno tržište BPA procenjeno je na 6,8 miliona tona u 2024. godini, do 2030. godine predviđa se rast na 9,3 miliona tona. Prosečna godišnja stopa rasta procenjena je na 5,4 odsto”, ističe Jasminka.
Ona ističe da se BPA koristio ili se koristi u brojnim različitim proizvodima poput ambalaže za hranu i piće, predmeta za domaćinstvo – posude za čuvanje hrane izrađene od polikarbonata, kućišta računara, kuvala za vodu i kafu, zatim u igračkama, medicinskoj i stomatološkoj opremi, termalnom papiru…
Za zdravlje ljudi posebno je značajna upotreba BPA u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom, jer ova supstanca može preći iz ambalaže ili posuđa u hranu i piće, a zatim dospeti u ljudski organizam.
Zašto je 2012. ugašena Agencija za hemikalije?
Jovančićević podseća da smo u periodu od 2004/5 pa do 2012. godine imali jednu, kako navodi, “izvanrednu instituciju koju je formiralo Ministarstvo za životnu sredinu i koja je bilo nezavisna”.
Radilo se o Agenciji za hemikalije u kojoj je radilo, kako dodaje naš sagovornik, desetak “izvanrednih hemičara i nekoliko biohemičara i biologa”.
“Bila je zadužena za hemikalije i biocide. Imali smo niz odlično formiranih pravilnika, zakon o hemikalijama… Imali smo odličnu infrastrukturu za punu kontrolu svih hemikalija koje se nalazi na našem tržištu. Međutim, 2012. godine dolazi do promene vlasti i prva ministarka za životnu sredinu Zorana Mihajlović (SNS) je iz, za javnost, neobjašnjivih razloga ukinula tu agenciju, iako je više dekana potpisalo apel da se ne ukida. Mislim da je razlog bio nekakav obračun sa bivšim ministrom Oliverom Dulićem”, ocenjuje Jovančićević.
Kaže da je u Agenciji obučeno na stotine savetnika za hemikalije.
“Želeli smo da svaka kompanija, prodavnica ima savetnika za hemikalije, odnosno osobu koja poznaje hemikalije. Jedan stručnjak može da pokrije više radnji, primera radi – farbara. Imali smo podršku i saglasnost državnih i privatnih firmi, jer su prepoznali sigurnost koju nudi ova agencija i savetnici. Sve poslave agencije za hemikalije, koja je postigla izvanaredne rezutate, zapravo je preuzeo jedan mali ogranak, odeljenje u okviru ministarstva. Institucija za hemikalije praktično je nestala”, zaključuje Jovančićević.
Ministarstvo zdravlja ne odgovara
Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja N1 u vezi sa bisfenolom i pravilnicima.
Izvor: N1
Komentari (0)