Žene se rađaju sa zalihom jajnih ćelija koja se tokom života postepeno smanjuje. Američko društvo za reproduktivnu medicinu (ASRM) navodi da ih pri rođenju ima oko jedan do dva miliona, a do puberteta ostaje ih približno pola miliona.
Američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez nedavno je otkrila da je u 36. godini započela proces zamrzavanja jajnih ćelija, pridruživši se sve većem broju žena koje na ovaj način pokušavaju da sačuvaju mogućnost biološkog majčinstva za kasnije.
O svojoj odluci otvoreno je govorila na društvenim mrežama, objasnivši da joj ona daje veći osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Demokratkinja Okasio-Kortez, poznata i kao AOC, nije otkrila da li planira da ima decu niti kada bi se to moglo dogoditi. Kazala je, međutim, da je o zamrzavanju jajnih ćelija dugo razmišljala i da je za postupak štedela novac jer ga njeno zdravstveno osiguranje ne pokriva.
Svoje iskustvo odlučila je da podeli i zato što smatra da se o reproduktivnom zdravlju žena još uvek ne govori dovoljno otvoreno, piše CNN.
Njena odluka dolazi u trenutku kada zamrzavanje jajnih ćelija više nije retkost. Broj žena koje se odlučuju na ovaj postupak poslednjih godina snažno je porastao, podstaknut napretkom tehnologije, ali i činjenicom da mnoge odlažu majčinstvo zbog obrazovanja, karijere, finansijske situacije, zdravstvenih razloga ili jednostavno zato što još nisu pronašle partnera sa kojim žele da zasnuju porodicu.
Ali šta zapravo znači zamrznuti jajne ćelije i koliko se time zaista može “zaustaviti biološki sat”?
Šta je zamrzavanje jajnih ćelija?
Stručni naziv postupka je krioprezervacija oocita, a reč je o etabliranoj metodi očuvanja plodnosti. Jajnici se najpre hormonski stimulišu kako bi tokom jednog ciklusa sazrelo više jajnih ćelija, nakon čega se one vade i zamrzavaju za eventualnu upotrebu u budućnosti, prenosi Tportal.
Za razliku od muškaraca, žene se rađaju sa zalihom jajnih ćelija koja se tokom života postepeno smanjuje. Američko društvo za reproduktivnu medicinu (ASRM) navodi da ih pri rođenju ima oko jedan do dva miliona, a do puberteta ostaje ih približno pola miliona. S godinama se smanjuje ne samo njihov broj nego i kvalitet, naročito u kasnijim reproduktivnim godinama.
Upravo je zato starost u trenutku zamrzavanja jedan od najvažnijih faktora budućeg uspeha.
Jednostavno pravilo glasi – ranije zamrznute jajne ćelije po pravilu imaju bolji reproduktivni potencijal.
Biološka plodnost najviša je pre 30. godine, a ASRM navodi da planirano zamrzavanje jajnih ćelija najbolje rezultate uglavnom daje ženama u dvadesetim i ranim tridesetim godinama i da se najčešće preporučuje pre 38. godine.
To, naravno, ne znači da je nakon 35. godine postupak besmislen. Međutim, sa godinama je obično potrebno prikupiti više jajnih ćelija kako bi se povećala verovatnoća budućeg uspeha.
Pre odluke lekar zato procenjuje individualnu situaciju – zdravstvenu istoriju, hormonalne nalaze i rezervu jajnika – i na osnovu toga razgovara sa pacijentkinjom o realnim izgledima.
Kako izgleda postupak?
Sam proces liči na prvu fazu postupka vantelesne oplodnje. Žena otprilike 10 do 12 dana svakodnevno prima hormonske injekcije kojima se podstiče sazrevanje većeg broja jajnih ćelija. Za to vreme lekari ultrazvukom i analizama krvi prate reakciju jajnika.
Kada su folikuli spremni, sledi završna injekcija za sazrevanje jajnih ćelija, a potom njihovo vađenje. Reč je o kratkom ambulantnom zahvatu koji, prema ASRM-u, najčešće traje između 15 i 30 minuta i izvodi se uz anesteziju.
Zrele jajne ćelije zatim se zamrzavaju postupkom vitrifikacije, odnosno veoma brzog zamrzavanja, i čuvaju za buduću upotrebu.
Ovo je možda i najvažnija činjenica za svaku ženu koja razmišlja o postupku: zamrznute jajne ćelije nisu garancija buduće trudnoće.
Nije svaka izvađena ćelija zrela, neće svaka preživeti odmrzavanje, neće se svaka uspešno oploditi niti će se iz svake razviti embrion sposoban da dovede do trudnoće i rođenja deteta.
Prema podacima ASRM-a, verovatnoća da pojedina zamrznuta jajna ćelija na kraju rezultira rođenjem deteta procenjuje se na oko dva do 12 odsto, a rezultat u velikoj meri zavisi od starosti žene u trenutku zamrzavanja i ukupnog broja sačuvanih jajnih ćelija.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da postupak ne treba posmatrati kao sigurnu “polisu osiguranja”, već kao način povećavanja budućih reproduktivnih mogućnosti.
Zašto se sve više žena odlučuje na ovaj korak?
Razlozi su veoma lični. Neke žene žele najpre da izgrade karijeru ili postignu finansijsku sigurnost, druge nisu pronašle partnera sa kojim žele da imaju decu, a kod nekih postoje zdravstveni razlozi zbog kojih bi plodnost u budućnosti mogla biti ugrožena.
AOC je svoju odluku opisala upravo kroz osećaj veće kontrole nad sopstvenim životom. Otvoreno je pokazala i deo procesa, uključujući primanje hormonskih injekcija, želeći da smanji stigmu i približi ženama iskustvo o kojem se donedavno uglavnom govorilo iza zatvorenih vrata.
Pre nje su o zamrzavanju jajnih ćelija javno govorile brojne poznate žene, među kojima su Prijanka Čopra Džonas, Paris Hilton, Florens Pju, Rita Ora, Ema Roberts, Olivija Man, Rebel Vilson i Kortni Kardašijan. Njihova iskustva se razlikuju, ali zajednička im je želja da otvorenije govore o plodnosti i odlukama koje žene donose pod pritiskom biološkog vremena.
Osim fizičkog i emocionalnog aspekta postupka, postoji i veoma konkretan finansijski problem. U SAD jedan ciklus zamrzavanja jajnih ćelija može koštati više hiljada dolara, a na to treba dodati lekove, preglede i godišnje troškove čuvanja.
Neki američki poslodavci nude pokrivanje troškova lečenja neplodnosti i očuvanja plodnosti kao deo paketa pogodnosti, ali takvo pokriće nije univerzalno. I sama Okasio-Kortez rekla je da je za postupak morala da štedi.
Kupuje vreme, ali ga ne može zaustaviti
Zamrzavanje jajnih ćelija omogućava da se sačuvaju ćelije iz životnog doba u kojem su izvađene. Međutim, ne zaustavlja starenje ostatka reproduktivnog sistema niti uklanja zdravstvene rizike povezane sa trudnoćom u kasnijem životnom dobu.
U tome se krije možda najvažnija poruka cele priče. Moderna reproduktivna medicina ženama je pružila mogućnost kakvu prethodne generacije nisu imale, ali nije ukinula biologiju.
Izvor: N1
Komentari (0)