Braća i sestre dele iste roditelje, dom i mnoga zajednička iskustva, ali to ne znači da će detinjstvo pamtiti na isti način.
Psiholozi ističu da svako događaje doživljava iz svoje perspektive, pa su različita sećanja sasvim normalna i ne znače da je neko u pravu, a neko greši.
Evo zbog čega se uspomene često razlikuju.
Ko je bio “miljenik”
U porodicama sa više dece lako može da se razvije osećaj da roditelji favorizuju jedno dete. Iako većina roditelja tvrdi da nema miljenike, psiholozi govore o fenomenu “diferencijalnog roditeljskog tretmana”, odnosno nesvesno različitom odnosu prema svakom detetu. Zbog toga jedno dete može imati utisak da je uvek bilo u drugom planu, dok brat ili sestra misle isto za sebe.
Pritisak zbog školskog uspeha
Mnogi roditelji vrše pritisak na decu kako bi ih podstakli na uspeh, ali deca to ne doživljavaju jednako.
Jedno može imati utisak da je bilo pod stalnom kontrolom, dok je drugo imalo mnogo više slobode. Različita očekivanja, čak i kada proizlaze iz najboljih namera, mogu ostaviti trajan trag.
Kućni poslovi
Obaveze u kući retko su omiljeni deo detinjstva. Deca često imaju osećaj da upravo ona rade najviše, pa su sećanja na to ko je imao više zaduženja uglavnom vrlo subjektivna.
Šta je kome bilo srećno detinjstvo
Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju pozitivnija sećanja na detinjstvo uglavnom imaju bolje fizičko i mentalno zdravlje.
Međutim, isti događaj može kod jednog deteta ostati lepa uspomena, a kod drugog izazivati neprijatna osećanja. Na primer, porodični izlet nekome može biti jedan od najlepših dana, dok će drugi pamtiti samo strah od vožnje u luna-parku.
Roditeljske svađe
Deca različito doživljavaju prepirke roditelja. Dok neka jedva obraćaju pažnju na njih, druga pamte svaku izgovorenu reč. Na to utiču uzrast, karakter i sposobnost razumevanja situacije.
Pravila i kazne
Braća i sestre često imaju različite utiske o tome ko je bio strože kažnjavan. Istraživanje iz 2008. godine pokazalo je da roditelji uglavnom imaju stroži pristup prema starijoj deci, posebno kada je među njima veća razlika u godinama.
Uz to, roditelji često prilagođavaju kazne uzrastu i karakteru deteta, što može delovati nepravedno iz dečje perspektive.
Kako pamte porodičnu kuću
Sećanja nisu uvek potpuno tačna. Ljudi mogu razviti lažna ili izmenjena sećanja, pa nije neobično da brat i sestra različito pamte veličinu kuće ili uslove u kojima su živeli.
Porodične finansije
Iako je finansijska situacija porodice objektivna činjenica, deca je doživljavaju različito. Jedno može imati osećaj da mu ništa nije nedostajalo, dok će drugo pamtiti da porodica nije mogla da priušti ono što je želelo. Na takvu percepciju utiču interesovanja, želje i vrednosti koje deca razvijaju od najranijeg uzrasta.
Roditeljska podrška
Deca nemaju iste emocionalne potrebe, pa ni roditeljsku podršku ne doživljavaju na isti način. Ono što je jednom detetu bilo dovoljno, drugom je možda nedostajalo. Zbog toga braća i sestre često imaju potpuno različite uspomene na to koliko su ih roditelji podržavali tokom odrastanja.
Izvor: N1
Komentari (0)