Krajem maja 2017. godine, tačnije 29. maja, domaća medicina ispisala je nove stranice istorije. Tog dana je u Institutu za majku i dete izveden pionirski zahvat – prva transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika u našoj zemlji. U centru ovog složenog medicinskog procesa našle su se dve sestre. Mlađa, koja je tada imala tek dve i po godine, postala je dvostruki donor, dajući svojoj starijoj sestri jedinu i najbolju moguću šansu za život.
Inovativni zahvat i primena nove tehnologije
Porodica je prilikom rođenja mlađeg deteta deponovala matične ćelije iz njenog pupčanika, u nadi da će one biti ključ za izlečenje starije devojčice. Međutim, neposredno pred zahvat, ispostavilo se da ta količina nije dovoljna. Zbog toga su lekari morali da primene inovativan pristup: istog jutra su od dvoipogodišnje devojčice uzeli i koštanu srž kako bi dopunili ćelije iz pupčanika.
Ovim je u Srbiji po prvi put primenjena potpuno nova tehnologija. Do tog istorijskog datuma, kao izvori matičnih ćelija u našim bolnicama korišćene su isključivo koštana srž i periferna krv. Kombinovanje sa ćelijama iz pupčanika otvorilo je potpuno novo poglavlje u lečenju najtežih pacijenata.
Borba protiv vremena i talasemije major
Razlog za ovu hitnu i kompleksnu proceduru bila je talasemija major, izuzetno teška nasledna i urođena bolest krvi od koje je starija sestra bolovala.
Ovo oboljenje funkcioniše tako što telo proizvodi abnormalan molekul hemoglobina, što se klinički manifestuje teškom anemijom. Zbog toga je obolelo dete prinuđeno da konstantno prima transfuzije koncentrovanih eritrocita kako bi preživelo. Ipak, taj proces nosi fatalan rizik: kada se pređe kritičan broj transfuzija, dolazi do taloženja gvožđa u unutrašnjim organima. To na kraju neminovno vodi do otkazivanja tih organa.
Čuvanjem matičnih ćelija iz pupčanika, porodica je dobila dragocenu mogućnost lečenja koja drugačije ne bi postojala u tom obliku.
Ovaj zahvat bio je pionirski ne samo zato što je prvi put u Srbiji korišćen uzorak matičnih ćelija iz pupčanika, već i zato što je otvorio novo poglavlje u razvoju transplantacione medicine kod nas. Do tada su se u našim bolnicama kao izvori matičnih ćelija najčešće koristile koštana srž i periferna krv, dok je upotreba krvi iz pupčanika predstavljala važan iskorak ka savremenijim terapijskim mogućnostima.
Za porodicu, ovaj uzorak nije bio samo biološki materijal sačuvan pri rođenju. Bio je nada, šansa i dokaz koliko jedna odluka doneta u trenutku rođenja može imati veliki značaj u budućnosti.
Ovaj događaj imao je značaj i za čitav zdravstveni sistem. Pokazao je koliko je važno razvijati porodične banke matičnih ćelija i omogućiti roditeljima da sačuvaju vredan biološki potencijal koji se može prikupiti samo jednom — na porođaju.
Zato čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika nije odluka zasnovana na strahu, već na odgovornosti, poverenju u medicinu i želji da se detetu i porodici sačuva dodatna mogućnost za budućnost.
View this post on Instagram
Komentari (0)