Kada se beba odmah posle porođaja stavi na mamine grudi, taj kontakt koža na kožu predstavlja prirodni most između boravka u maminom stomaku i spoljašnjeg sveta. Brojne klliničke studije pokazale su da bebina koža reaguje na maminu i bebi se temperatura stabilizuje, a metabolizam smiruje. Miris mame, njeni otkucaji srca i ritmično podizanje grudi tokom disanja pružaju takođe bebi osećaj sigurnosti. Ovaj prvi spoljašnji dodir sa bebom nije samo emotivan trenutak, već je i neurobiološki prekidač u maminom mozgu i evo šta se u tim trenucima dešava.
Šta prvi dodir sa bebom radi maminom mozgu?
Postoji čitav niz naučnih studija iz oblasti neurobiologije koje do detalja opisuju šta u trenutku kada dođe do prvog dodira sa bebom dešava u mozgu majke. Taj fenomen se često naziva mameći mozak, a zapravo obuhvata ceo proces – i trudnoću i period nakon porođaja. To nije jedan trenutak, već dugotrajna neurološka transformacija.
Momenat kada kada se beba stavi na grudi pokreće pravu neurohemijsku kaskadu u maminom mozgu.
Naučnici nekoliko ključnih procesa u mozgu majke.
Eksplozija oksitocina
U trenutku kada bebina koža dotakne majčine grudi, a mama oseti bebin miris, u njenom hipotalamusu dolazi do masovnog ispaljivanja neurona koji luče oksitocin.
Ovaj talas oksitocina odlazi direktno u amigdalu, koja je centar za strah i prepoznavanje opasnosti i doslovno je “gasi” ili utišava. Rezultat toga je nagli pad anksioznosti i straha od porođaja, a javlja se snažan osećaj smirenosti i zaštitničkog instinkta.
Oksitocin istovremeno širi krvne sudove na majčinim grudima, zbog čega njena koža postaje toplija kako bi automatski ugrejala bebu.
Aktivacija dopaminskog sistema
Dodir i miris novorođenčeta aktiviraju skupinu struktura u mozgu zaduženih za motivaciju i nagradu.
Mozak majke preplavljuje dopamin, isti onaj neurotransmiter koji se luči kada doživimo ogroman uspeh ili ekstremno zadovoljstvo.
Naučnici objašnjavaju da ova neurološka reakcija stvara takoreći “zavisnost” – mozak majke momentalno mapira bebu kao najveći mogući izvor nagrade, što osigurava da će majka želeti stalno da bude blizu bebe i da je neguje, uprkos ogromnom fizičkom umoru.
Paljenje mreže za empatiju
Snimci mozga funkcionalnom magnetnom rezonancom pokazuju da se tokom kontakta koža na kožu pale delovi korteksa. Ova područja su zadužena za čitanje tuđih emocija i potreba.
Mozak majke se u tim prvim minutima prebacuje u stanje hiper-gipkosti i ultra-osetljivosti.
On počinje ubrzano da uči da prepoznaje najsuptilnije bebine signale, kao što su tihi zvuci, trzaji i mirisi, kako bi mogao instinktivno da odgovori na njene potrebe.
Lučenje prolaktina i smanjenje kortizola
Kontakt na grudima šalje signal mozgu da počne da luči visoke nivoe prolaktina, hormona koji ne samo da pokreće laktaciju, već u mozgu majke pojačava negovateljsko, “gnezdeće” ponašanje.
Istovremeno, nivoi kortizola, poznatog kao hormon stresa, u majčinom mozgu naglo opada, što pomaže telu da započne fizički oporavak od porođajnog napora.
Komentari (0)