Leto deci donosi više slobodnog vremena, manje obaveza i više prilika za igru, ali u mnogim porodicama to vreme može da znači i češće svađe, prigovaranje i napetost među decom. Kada nema škole, uobičajenog rasporeda ni jasne dnevne strukture, deca se lakše dosađuju, a roditelji se često nađu u situaciji da moraju da smiruju sukobe koji se ponavljaju iz dana u dan.
Psiholozi objašnjavaju da je takvo ponašanje tokom leta prilično uobičajeno. Više zajedničkog vremena, manje rutine i promena svakodnevnog ritma mogu da utiču na dečje ponašanje, posebno ako deca ne znaju sama da organizuju vreme ili da reše nesuglasice. Rešenje, navode, nije nužno u pretrpavanju rasporeda kampovima i kursevima, nego u jednostavnoj letnjoj rutini, učenju veština za rešavanje sukoba i planiranju aktivnosti koje deci daju dovoljno prostora za igru, ali i jasne granice.
Zašto se neka deca leti lošije ponašaju?
Socijalna radnica Trejsi Perimen ističe da je važno uzeti u obzir kako se struktura i drugi pozitivni uticaji gube tokom leta, što može dovesti do problematičnog ponašanja.
“Kada počne letnji raspust, primamljivo je stvoriti veoma opušteno okruženje za decu”, kaže Perimen za Parents. “Međutim, deca najbolje funkcionišu uz strukturu i dnevni raspored, kakav imaju dok su u školi.” Tokom školske godine deca su okružena vršnjacima i svakodnevno dobijaju intelektualnu i fizičku stimulaciju.
Nikol O’Donel, docentkinja na Državnom univerzitetu Vašington, slaže se da promena rutine može da dovede do nemira i više svađa. “Manje vremena provedenog s prijateljima ili u interakciji s nastavnicima znači da deca mogu da traže više pažnje od svojih roditelja”, kaže ona. “Struktura i predvidljivost škole ključni su za dobrobit mladih, a leto može biti izazovno i za roditelje i za decu.”
Dr O’Donel dodaje da, kada vreme pred ekranima zameni učenje i druženje, deca mogu da se ponašaju drugačije. Ako primetite da vaše dete deluje anksiozno ili pokazuje značajne promene u ponašanju, vreme je da preispitate korišćenje ekrana.
Sa druge strane, klinička psihološkinja Dženi Jip nudi zanimljivu tezu o tome zašto se deca zapravo ne ponašaju lošije tokom leta. Ona postavlja pitanje: “Da li se vaša deca zaista ponašaju gore tokom leta, ili samo više primećujete njihovo ponašanje jer provodite više vremena sa njima?”
Zašto roditeljske metode ne zaustavljaju haos?
Da bismo shvatili kako da uspostavimo red, prvo moramo da znamo zašto naši pokušaji ne uspevaju. Gubljenje živaca i izricanje praznih pretnji nemaju efekta. “Vikanje može biti posebno štetno, jer je povezano sa anksioznošću, depresijom i nižim samopoštovanjem kod dece. Osim toga, to uči decu da je vikanje u redu”, kaže Ejmi Džekson, glavna strateškinja za rano učenje u Primrose Schools.
Dr Džekson dodaje da ni pretnje poput “Ako ne prestanete, nećemo ići na plažu sledeće nedelje!” nisu korisne. “Zapravo, imaju suprotan efekat, jer roditelji retko sprovode takve pretnje u delo, a posledica u dečjem umu nije povezana sa negativnim ponašanjem”, objašnjava ona.
U međuvremenu, dr Perimen ističe da nejasno postavljanje i sprovođenje očekivanja vodi porodicu u propast. “Često čekamo da postanemo frustrirani ili da nam je svega dosta pre nego što primenimo posledice”, kaže ona. “Istovremeno, ne nagrađujemo uvek dosledno dobro ponašanje.” Ako se prepoznajete u ovome, niste jedini. Ipak, postoje načini da se sukobi reše i da uživamo u ostatku leta.
Šta roditelji mogu da učine kako bi prekinuli začarani krug?
Dr O’Donel nudi dobre vesti kada je reč o svađama među braćom i sestrama. “Važno je shvatiti da je određeni nivo sukoba među braćom i sestrama normalan, pa čak može biti i koristan za razvoj veština rešavanja sukoba”, kaže ona. Ali kada situacija izmakne kontroli, dr O’Donel podstiče roditelje da se usredsrede na modelovanje pozitivnog rešavanja sukoba i komunikacije.
S tim u vezi, Điđi Švajkert, izvršna direktorka Lightbridge Academy, kaže: “Samoregulacija je važna. Upravljajte sopstvenim stresom i reakcijama, kako biste deci bili primer smirenog i staloženog ponašanja. Takođe, ne zaboravite da napravite pauzu kada sukobi eskaliraju.”
To može da znači da se prvo morate smiriti pre nego što se pozabavite problemom. Švajkert nudi još jedan odličan savet: “Kada možete da prepoznate okidače, možete da svedete na minimum specifične situacije koje dovode do sukoba ili prigovaranja.”
Na kraju, svi stručnjaci se slažu da promena strukture u mnogim slučajevima dovodi do lošeg ponašanja. Zato dr Perimen podstiče roditelje ne samo da postave jasna očekivanja već i da planiraju aktivnosti primerene uzrastu za decu tokom celog leta.
Još jedan savet koji se često čuje jeste – zabavite se! Dr O’Donel podstiče porodice da planiraju zabavne aktivnosti za povezivanje, poput večeri društvenih igara, filma ili piknika.
Kako naglašava Hejli Čemberlen iz Washington Virtual Academies: “Setite se da je leto takođe vreme za zabavu na suncu i uživanje. Kada stvari postanu frustrirajuće, kao roditelj izdvojte trenutak, zastanite, resetujte se i uživajte u zajedničkom vremenu koje imate.”
Povratak u školu doći će brže nego što mislimo. I dok se to može činiti kao trenutak olakšanja, znate da će vam nedostajati užurbani haos koji leto donosi kada kuća ponovo postane sablasno tiha.
Komentari (0)