Vaše dete nije više beba, ne morate svaki čas da ustajete, konačno ste uhvatili pet sati sna u komadu, ali… I dalje se budi noću? Pa vas zove, prebacuje se kod avs u krevet ili nešto tako? Noćna buđenja, koja često onda prati i buđenje roditelja, su potpuno normalna i očekivana pojava u ranom detinjstvu. Glavni uzrok je nezrelost centralnog nervnog sistema, a pokušaćemo da odgovorimo kada ćete se pošteno naspavati i zašto je i ovde važno držati se rutine.
Koliko često se noću bude mala deca?
Prema velikoj studiji dr Džodi Mindel objavljenoj u časopisu “Sleep Medicine, učestalost noćnih buđenja opada sa uzrastom, ali ostaje visoka: dok oko 20% do 30% beba od šest meseci ima prijavljena buđenja, čak svako treće dete (oko 33%) uzrasta do četiri godine nastavlja da se redovno budi tokom noći i zahteva intervenciju roditelja kako bi ponovo zaspalo.
Medicinski gledano, svako dete, kao i svaka odrasla osoba, doživi između 4 i 6 mikro-buđenja tokom noći na prelazima između ciklusa spavanja. Razlika je u tome što odrasli odmah nastave da spavaju, dok se mala deca potpuno razbude.
Šta je uzrok buđenja noću kod male dece?
Glavni uzrok buđenja noću kod male dece nije nikakav medicinski problem ili poremećaj, već biološka nezrelost arhitekture spavanja i centralnog nervnog sistema.
Studije u “Journal of Clinical Sleep Medicine” objašnjavaju da ciklus spavanja kod odraslih traje oko 90 minuta, dok je kod male dece znatno kraći – traje svega 50 do 60 minuta. Na kraju svakog tog kratkog ciklusa, dete ulazi u fazu laganog sna ili kratkog buđenja. Pošto detetov mozak još uvek nema razvijenu sposobnost samoregulacije, ono ne ume samo da premosti taj prelaz u novi ciklus, već se budi i traži spoljne stimuluse na koje je naviklo – bliskost roditelja, dojenje, flašicu ili maženje.
Šta može dodatno narušiti kvalitet sna i koliko je rutina važna?
Kvalitet sna najviše narušavaju faktori koji zbunjuju unutrašnji biološki sat deteta i podižu nivo kortizola.
Prema pedijatrijskim smernicama, to su: neredovno i nepredvidivo vreme odlaska na spavanje, izloženost plavom svetlu sa ekrana, prekomerna stimulacija i burna igra neposredno pre spavanja.
Rutina je ključni alat za stabilizaciju sna.
Klinička istraživanja pokazuju da dosledan, predvidljiv niz aktivnosti pred spavanje, kao što su kupanje, pranje zuba, čitanje priče – deluje kao moćan signal za mozak deteta. Rutina snižava nivo uzbuđenja i pokreće prirodno lučenje melatonina. Deca sa stabilnom rutinom lakše utonu u san, imaju znatno duže periode neprekidnog sna i ređe se bude u toku noći.
Kada nervni sistem konačno sazreva i deca prestaju noću da se bude?
Prema neurološkim i pedijatrijskim studijama razvoja mozga, stabilizacija i konsolidacija sna je postepen proces.
Oko 2. do 3. godine života, dečji ciklusi spavanja počinju da se produžavaju i postepeno se približavaju dužini ciklusa odraslih, a u tom periodu većina dece prelazi i sa dvofaznog spavanja – dnevna dremka plus noćni san, samo na noćni san.
Međutim, potpuno neurološko sazrevanje sistema za samoregulaciju i stabilizaciju sna završava se između 5. i 6. godine života. Do ovog uzrasta, prefrontalni korteks dostiže nivo zrelosti koji detetu omogućava da se, kada se i probudi tokom noći, samo umiri, bezbedno pređe u naredni ciklus sna i nastavi da spava, a da se ujutru tog buđenja uopšte ne seća.
Komentari (0)