U svetu odraslih bez dece, petak popodne je svetinja. Radna nedelja se završava, zatvaraju se laptopovi, a pred nama su dva dana slobode, izležavanja, spontanih izlazaka i spavanja do podneva. Ali, kada postanete roditelj – a uz to je i leto, pa nema one stroge školske i vrtićke rutine koja diktira tempo – nameće se jedno vrlo logično pitanje: Čemu se mi to tačno radujemo kada dođe petak?
Kada se malo bolje zamislimo, u roditeljskom univerzumu ni taj famozni petak, a bogami ni ponedeljak ujutru, ne odišu baš nekim glamurom. Prava istina je da mi zapravo samo menjamo jednu vrstu svakodnevne jurnjave za drugu.
Petak: Iluzija slobode i početak „treće smene”
Kada sat zazvoni u petak ujutru, kolege na poslu već euforično razmenjuju planove o tome koliko će spavati za vikend i na koju plažu ili bazen idu da „odmore mozak”. Za to vreme, vi u glavi nesvesno pravite složenu logističku matricu za preživljavanje narednih 48 sati.
Letnji vikend za roditelje ne znači „isključivanje alarma i podizanje nogu na sto”. On zapravo donosi potpuno novi set obaveza:
- Buđenje pre sunca: Deca nemaju kalendar. Njihov unutrašnji sat leti zvoni na prvi zrak sunca, što znači da je dan uveliko počeo u 6:00. Ponekad, vođeni nekom neobjašnjivom vikend-energijom, odluče da je 5:30 idealno vreme za pitanje: „Gde je moj žuti bager?”
- Sindrom „otvorenog frižidera”: Od trenutka kada otvore oči, kreće neprekidni ciklus hranjenja. Pitanja poput: “Šta ima za doručak?”, “Kad ćemo užinu?”, “Ja sam opet gladan!” odzvanjaju kućom. Vi više niste roditelj, vi ste glavni kuvar u restoranu koji radi non-stop, a sudopera se magično puni prljavim sudovima brže nego što stižete da ih operete.
- Glavni animator 24/7: Nema škole, nema vrtića u punom kapacitetu. Napolju je često pretoplo, pa se u park ili u dvorište ne može izlaziti pre 18 časova. To znači da ste zarobljeni unutra, pokušavajući da balansirate između toga da im ne dozvolite neograničeno gledanje u ekrane i pokušaja da smislite 45. kreativnu igru sa plastelinom. Petak popodne ne donosi relaksaciju, već označava početak vaše najintenzivnije smene na poziciji turističkog vodiča i animatora sopstvene dece.
Ponedeljak: Tajni heroj radne nedelje
S druge strane, nije ni taj ponedeljak mnogo glamurozniji od petka, ali nosi jednu skrivenu, često potcenjenu prednost – povratak u strukturu.
Kada se završi vikend jurnjava oko bazena, pakovanja torbi sa peškirima, mazanja kreme za sunčanje (koja uvek završi više na vama nego na detetu koje beži) i razdvajanja posvađanih braće i sestara, ponedeljak ujutru donosi jedno neobično olakšanje. Vraćamo se u kakvu-takvu rutinu.
Bilo da deca idu u letnju dežurnu grupu u vrtiću, provode dan kod bake i deke, ili vi balansirate rad od kuće i roditeljstvo, ponedeljak vraća poznati ritam u vaš život. Za mnoge roditelje, odlazak na posao u ponedeljak deluje kao kratak predah. Paradoksalno, ali kancelarija (ili tiha soba za rad od kuće) postaje jedino mesto gde možete da popijete kafu u komadu, dok je topla, i gde vas niko ne vuče za rukav da mu po stoti put otvorite isti sladoled koji se već topi po tepihu.
Istina o “odmoru” (i zašto ga ipak ne bismo menjali)
Da li to znači da ne volimo vikende sa decom? Naravno da ne. Svi mi obožavamo svoje mališane i upravo su letnji vikendi vreme kada se prave one najlepše uspomene iz detinjstva – prvi skok u vodu, musava usta od lubenice, večernje šetnje i miris mora ili tek pokošene trave.
Ali, vreme je da kao roditelji prestanemo da osećamo društveni pritisak da vikend mora biti vreme za naš odmor. Nije. Vikend je intenzivan, bučan, haotičan i često fizički iscrpljujući. To je posao koji radimo iz ogromne ljubavi, bez pauze i bez radnog vremena. Radujemo se petku jer to znači više vremena sa njima, a ne nužno više vremena za odmor.
Zato, sledeći put kada vam neko u petak euforično kaže: “Blago tebi, ide vikend, baš ćeš se odmoriti i naspavati”, slobodno se samo nasmejte, klimnite glavom i nastavite da pakujete petu presvlaku u torbu za park. Mi mame i tate vrlo dobro znamo istinu – i preživećemo je. Kao i svaki vikend do sada!
Komentari (0)