Jednu od tih pretpostavki opovrgla je Američka akademija pedijatara (AAP), koja sada pokazuje da to nije najbolji način disciplinovanja i da u ekstremnim slučajevima može čak biti štetan.
Danas stručnjaci podstiču roditelje da dozvole deci da iskuse ono što se naziva “prirodnim posledicama njihovih postupaka”. Na primer, ako vaše dete odbija da obuče jaknu, jednostavno mu dozvolite da mu bude hladno – i verovatno se sledeći put neće opirati. Upravo ta povezanost pomaže detetu da razume i nauči nešto iz posledica svojih postupaka, piše portal Parents.
Najveća je verovatnoća da će posledica naučiti korisnu lekciju kada je povezana, puna poštovanja i razumna, objašnjava Džejn Nelsen, autorka serijala “Pozitivna disciplina”.
Povezana (Related)
“Povezana” je suprotnost “nasumičnoj”. Povezana prirodna posledica direktno je vezana za neprimereno ponašanje. Dakle, ako vaše dete napravi nered, posledica treba da bude da ga počisti – a ne da mu se zabrani igranje na vašem ajpedu.
Puna poštovanja (Respectful)
“Puna poštovanja” znači da posledica ne uključuje sramoćenje ili ponižavanje.
“Vaše dete se već oseća loše kada uradi nešto pogrešno. Ako kažete: ‘Rekla sam ti’ ili ga naknadno posramite, smanjićete mogućnost da nešto nauči jer će prestati da obrađuje iskustvo i umesto toga fokusiraće se na krivicu”, kaže dr Nelsen.
Na primer, ako vaše dete odluči da ne želi da nosi zimsku jaknu, nemojte likovati kada mu bude hladno. Umesto toga, ponesite jaknu i ponudite mu je, a zatim objasnite zašto je važno nositi jaknu – bez posramljivanja.
Razumna (Reasonable)
“Razumna” podrazumeva da posledica treba da bude zadatak sa kojim dete može da se izbori, uzimajući u obzir njegov uzrast i sposobnosti, i da bude srazmerna njegovom ponašanju. To će mu pomoći da se fokusira na ono što je uradilo, umesto da vam zamera.
Dakle, ako se vaše trogodišnje dete glupira i obori tetrapak mleka, nemojte očekivati da samo obriše ceo pod kako biste dokazali svoju poentu. Umesto toga, zajedno obrišite prosuto mleko. Ako odbija, nežno stavite svoju ruku preko njegove i fizički izvedite pokret zajedno s njim, predlaže Fran Volfiš, autorka knjige “Samosvesni roditelj”.
Međutim, ako nekontrolisano vrišti, možete ga držati u krilu nakon što je barem deo nereda očišćen. Kada prestane da plače i osetite da se opustilo, pohvalite ga zato što se smirilo i nastavilo dalje.
Ako imate stariju decu, možda ćete se češće suočavati sa stavom nego sa tantrumima, ali oduprite se porivu da se naljutite ili da im dozvolite da se izvuku. Sprečite rasprave tako što ćete unapred pomenuti posledicu.
Na primer, recite: “Primetila sam mnogo omota od žvaka po kući. Molim te da ih bacaš u kantu za smeće, ili će posledica biti da više neće biti žvaka.”
Četiri načina za stvaranje efikasnih posledica za decu
Ne postoji ispravan ili pogrešan način da se prirodne posledice odvijaju, ali postoje određene strategije koje možete isprobati.
1. Povežite prirodne posledice sa zadacima
Prirodne posledice su prilično jednostavne kada dete uradi nešto što nije smelo. Ali mnogi roditelji imaju problem kada njihova deca ne urade ono što bi trebalo da urade (poput kućnih poslova), a prirodna posledica (neuredna kuća) njima ne smeta.
“Kada kažete detetu: ‘Ako ne sortiraš veš, nema televizije’, to je kazna, jer veza između sortiranja veša i gledanja televizije nije očigledna”, kaže Medlin Svift, autorka knjige “Disciplina za život: Kako to uraditi ispravno sa decom”.
Osim toga, izraz “Ako ne budeš…” zvuči kao pretnja, pa će dete pomisliti da je cilj da plati cenu zato što nije uradilo ono što ste tražili.
Međutim, ovo možete pretvoriti u logičnu posledicu koristeći konstrukciju “Kada budeš…”.
“Kada završiš sortiranje veša, moći ćeš da gledaš svoju emisiju.”
Na taj način izražavate princip po kojem biste verovatno voleli da vaša deca žive: prvo uradi ono što moraš, pa tek onda ono što želiš.
Vaše dete možda propusti omiljenu emisiju te večeri i neće moći da razgovara o njoj sa prijateljima sledećeg jutra, ali kada završi svoj zadatak, iskusiće prirodnu posledicu uživanja u zabavnoj aktivnosti bez obaveza koje mu vise nad glavom.
2. Predstavite privilegiju kao prirodnu posledicu odgovornosti
Još jedna važna poruka jeste da privilegija podrazumeva odgovornost.
“Pravilo u našoj porodici je da sve igračke do kraja dana moraju biti vraćene na svoje mesto, a svaka igračka ostavljena na podu postaje hrana za kantu za smeće. Moja deca znaju da će, ako ne preuzmu odgovornost za svoje stvari, izgubiti privilegiju da ih imaju. Samo moj trogodišnjak dobija popust. Njega ću zamoliti da nešto skloni umesto da to odmah bacim”, kaže Ejmi Kertez, majka petoro dece uzrasta od četiri meseca do deset godina iz Palmeto Beja na Floridi.
Ovo je efikasno ne samo za materijalne privilegije već i za one nematerijalne. Ako vaše dete ne može odgovorno da se igra sa braćom i sestrama, izgubiće privilegiju da se igra sa njima. Ako vam se ne obraća s poštovanjem, neće imati privilegiju da bude saslušano.
Međutim, umesto da kažete: “Ne usuđuj se da mi se tako obraćaš!”, mirno objasnite: “Biće mi drago da razgovaramo kada budeš mogao da govoriš s poštovanjem. Možeš da me pronađeš u mojoj sobi kada budeš spreman.”
Alternativni metod jeste da igračke stavite na visoku policu ili u kutiju u drugoj prostoriji i vratite ih kada dete pokaže da redovno sklanja ostale igračke.
3. Recite istinu
Roditelji često zanemaruju najjednostavniju strategiju: recite istinu.
Na primer, ako se vaše dete loše ponašalo tokom celog dana, a zatim pita:
“Možemo li večeras na sladoled?”
Slobodno recite ono što zaista mislite:
“Znaš, posle načina na koji si se danas ponašao, zaista mi se ne ide na sladoled.”
Pouka?
Kada se prema ljudima ponašate loše, posledica je da oni verovatno neće želeti da učine nešto posebno za vas.
4. Imajte rezervni plan
Čak i uz ova pravila, biće situacija kada prirodne posledice neće funkcionisati.
Na primer, neće pomoći ako vaše dete smatra da prirodna posledica nije ništa strašno (poput karijesa zbog odbijanja pranja zuba) ili ako bi dopuštanje da iskusi posledicu moglo povrediti nekog drugog.
Takođe, traženje logične posledice često nema smisla kada ste u žurbi.
Autorka Medlin Svift kaže da ne bi trebalo previše da tragate za posledicama.
“Ako posledica nije očigledna na prvi pogled, onda verovatno nije prava strategija.”
Druge strategije koje mogu pomoći kada prirodne posledice nisu dovoljne uključuju:
– rešavanje problema,
– preusmeravanje mlađeg deteta na odgovarajuću aktivnost,
– porodične sastanke (sa decom od četiri godine i starijom).
Zapamtite, prirodne posledice mogu biti korisne, ali ne moraju biti jedino rešenje.
“One su samo jedan alat u vašoj kutiji sa alatima za disciplinu. Čekić je neophodan svakom graditelju, ali za izgradnju kuće potrebni su mu i drugi alati”, kaže Svift.
Izvor: 021.rs
Komentari (0)