Žene u Evropi u proseku postaju majke sa 29,9 godina, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Ipak, demografska slika na kontinentu značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Dok se u zapadnim i južnim delovima Evrope starosna granica prvorotki pomerila duboko u tridesete godine, u istočnim i balkanskim predelima žene i dalje postaju majke znatno mlađe.
Gde je tu Srbija?
Žene u Srbiji u proseku dobijaju prvo dete sa 28,5 godina, govore podaci Eurostata.
Žene u našoj zemlji postaju majke ranije nego u većini zemalja Evrope. U našem neposrednom okruženju, Srbija se po starosti majki nalazi u sličnom rangu sa Severnom Makedonijom, gde taj prosek iznosi 27,8 godina, i Bugarskom sa 26,9 godina, što se jasno može videti na pomenutoj mapi koju je objavio Eurostat.
Najstarije prvorotke u Italiji, najmlađe u Bugarskoj
Najviša prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta u Evropi zabeležena je u Italiji, gde iznosi 31,9 godina, i Luksemburgu sa 31,6 godina, a prate ih Španija sa 31,5 i Irska sa 31,2 godine. Na suprotnom kraju skale, gde žene najranije ulaze u majčinstvo, nalaze se Bugarska sa prosekom od 26,9 godina i Rumunija sa 27,2 godine.
Kasno rađaju, ali imaju više dece
Analizirajući podatke o tome kada žene rađaju prvo dete i koliko ukupno dece rode tokom života, evropske države se mogu podeliti u četiri glavne grupe.
Prvu grupu čine Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal i Švedska. U ovim zemljama žene u proseku čekaju starije godine da bi rodile svoje prvo dete, ali iako kasno počinju, one nakon toga rode više dece, pa je ukupan broj rođenih beba po ženi u ovim zemljama i dalje visok i iznad evropskog proseka.
Druga grupa su zemlje u kojima žene rano rađaju, ali imaju malo dece – Estonija, Letonija, Litvanija, Malta i Poljska. Žene u ovim državama postaju majke relativno mlade i pre evropskog proseka, ali se uprkos ranom rađanju prvog deteta retko odlučuju za proširenje porodice, zbog čega je ukupan broj rođenih beba u ovim zemljama mali i ispod proseka Evropske unije.
View this post on Instagram
U trećoj grupi su zemlje u kojima žene kasnije rađaju i imaju malo dece – Grčka, Španija, Italija, Luksemburg, Austrija i Finska. U ovim državama žene veoma kasno dobijaju prvo dete, a istovremeno je ukupan broj dece koji rode tokom života izuzetno mali i daleko ispod proseka Evropske unije.
Sa druge strane, tradicionalniji model gde žene rano rađaju i imaju više dece je primetan u Belgiji, Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i Slovačkoj. Žene u ovim zemljama prvo dete rađaju dosta rano i pre evropskog proseka, ali se tu ne zaustavljaju, već u proseku rode više dece nego žene u ostatku Evrope, pa te države beleže višu ukupnu stopu fertiliteta.
Skoro polovina novorođenčadi u EU su prvorođena deca
Statistika takođe pokazuje da je blizu polovine dece rođene u Evropskoj uniji tokom 2024. godine, tačnije 46,6 odsto njih, bilo prvo dete svojim majkama.
Ovaj udeo prvorođene dece prelazi polovinu u Portugalu, gde iznosi 54,6 odsto, zatim u Luksemburgu i Malti sa po 53,9 odsto, kao i u Španiji sa 50,7 odsto. Nasuprot njima, najniži udeo prvorođenih beba zabeležen je u Letoniji, gde iznosi 39,9 odsto, dok u Slovačkoj i Estoniji taj procenat iznosi 41,2 odsto.
Veće porodice i rekorderi po broju dece
Kada je reč o većim porodicama u Evropi, više od jedne trećine svih živorođenih beba, odnosno 35,1 odsto njih, bila su druga deca po redu rođenja.
Oko jedne osmine novorođenčadi, tačnije 12,1 odsto, čine treća deca, dok preostalih 6,2 odsto odlazi na četvrto ili svako sledeće dete u porodici.
Među svim zemljama, najveći udeo rođenja četvrtog ili narednog deteta zabeležen je u Slovačkoj sa 9,9 odsto, a odmah iza nje slede Finska sa 9,4 odsto i Rumunija sa 9,2 odsto ukupnog broja živorođene dece.
Komentari (0)