Iskustva iz detinjstva snažno oblikuju naš odrasli život, bilo pozitivno, bilo negativno. Dok bezuslovna ljubav i podrška roditelja stvaraju temelj za razvoj samouverene i emocionalno stabilne osobe, preterano strog odgoj može ostaviti duboke posledice.
Kada se roditeljska želja za zaštitom pretvori u stalnu kritiku, kruta pravila i osuđivanje, posledice se često osećaju i u odraslom dobu, piše Index.
Ako ste odrasli uz prestroge roditelje, moguće je da se i danas nosite sa nekim od tih problema. Ipak, nikada nije kasno suočiti se sa traumama iz detinjstva i raditi na njihovom isceljenju, što je važan korak ka autentičnijem i mirnijem životu.
Oštar unutrašnji kritičar
Mnogi ljudi vode unutrašnji dijalog, ali dok je kod nekih taj glas podržavajući, kod drugih je izrazito kritičan. Negativno prosuđivanje samoga sebe narušava samopoštovanje i osećaj sopstvene vrednosti. Deca prestrogih roditelja često razviju upravo takav unutrašnji glas koji ih prati i u odraslom dobu.
Studija objavljena u časopisu “Frontiers in Psychology” pokazala je da se samokritičnost i psihološki stres mogu smanjiti razvijanjem samosaosećanja i svesnosti. Kroz ljubazniji odnos prema sebi i prepoznavanje obrazaca samokritike učesnici istraživanja osetili su veće samopouzdanje i poboljšanje mentalnog zdravlja. Iako je teško biti blag prema sebi ako ste odrastali uz stroge kritike, upravo je to ključno za prekidanje negativne slike o sebi.
Strah od neuspeha koči vas u preuzimanju rizika
Iako impulsivne odluke mogu imati loše posledice, preuzimanje zdravih rizika nužno je za lični rast. Napredak često zahteva izlazak iz zone komfora, ali ako ste odrasli u okruženju u kojem se neuspeh nije tolerisao, verovatno ste naučili da igrate na sigurno.
Kao dete plašili ste se da pogrešite jer su roditelji strogo kažnjavali svako odstupanje od njihovih očekivanja. Zbog toga danas možda izbegavate situacije u kojima niste sigurni da ćete uspeti. Takav strah može vas sprečiti u iskorišćavanju prilika u karijeri i privatnom životu. Ponekad i mali koraci, poput započinjanja razgovora sa nepoznatom osobom, mogu pomoći u postepenom oslobađanju od tog straha.
Potrebe drugih stavljate ispred svojih
Sklonost ugađanju drugima često proizlazi iz potrebe za roditeljskim odobravanjem. U detinjstvu ste možda činili sve kako biste zaslužili njihovu potvrdu, a taj obrazac preneli ste i u odraslo doba.
Klinički psiholog Danijel S. Lobel objašnjava: “Većinu ljudi koji ugađaju drugima pokreće strah. Mnogi su odrasli u porodicama u kojima su bili kažnjeni, odbačeni ili ignorisani ako nisu udovoljavali drugima.”
Zbog toga mnogi teško postavljaju granice i često zanemaruju sopstvene potrebe kako bi zadržali osećaj prihvaćenosti i sigurnosti.
Teško donosite odluke
Neodlučnost može biti posledica strogog odgoja. Ako ste kao dete stalno slušali da su vaši izbori pogrešni, vremenom ste naučili da sumnjate u sebe.
Možda su roditelji odlučivali umesto vas, čak i u sitnicama, zbog čega danas često preispitujete sopstvene odluke i birate ono što mislite da drugi očekuju od vas. Važno je podsetiti se da pogrešan izbor nije katastrofa i da vas ne definiše kao osobu.
Stalno ste na oprezu
Ako ste odrasli uz omalovažavanje i kritike, moguće je da i danas očekujete negativne reakcije od ljudi oko sebe. Čak i kada znate da vam bliske osobe ne žele nauditi, teško se opuštate i stalno imate osećaj da će se dogoditi nešto loše. Takva stalna napetost, poznata kao hipervigilantnost, može negativno uticati na posao, odnose i svakodnevni život jer vam otežava spuštanje odbrambenih zidova.
Plašite se da pokažete ranjivost
Ljudi koje su odgajali strogi roditelji često imaju poteškoća sa otvaranjem drugima. U detinjstvu su naučili da je ranjivost znak slabosti, a emocije nisu bile prihvaćene ili potvrđene.
Istraživanje objavljeno u časopisu “Journal of Child and Family Studies” pokazalo je da deca čiji su roditelji obeshrabrivali emocionalno izražavanje imaju veću sklonost depresivnim simptomima i strahu od odbacivanja. Učenje emocionalne otvorenosti dugotrajan je proces, ali može doneti zdravije i kvalitetnije odnose.
Imate problema sa poverenjem
Ako ste odrasli uz stroge roditelje, moguće je da teško verujete ljudima jer očekujete kritiku i razočaranje. Zbog toga možda gradite emocionalne zidove i povlačite se u samoću. Takav odgoj često narušava i poverenje u samoga sebe, pa osoba sumnja u sopstvene sposobnosti, odnose i odluke. Učenje samopouzdanja i razvijanje saosećanja prema sebi može pomoći u stvaranju zdravijih odnosa sa drugima.
Iscrpljujete se na poslu
Ako su vas roditelji hvalili samo zbog uspeha i rezultata, lako je moguće da ste sopstvenu vrednost počeli povezivati sa produktivnošću. Kao odrasla osoba možda stalno prelazite sopstvene granice kako biste bili najbolji na poslu, zanemarujući odmor i brigu o sebi. Preterani rad može dovesti do sagorevanja, zato je važno naučiti postavljati granice i dopustiti sebi odmor bez osećaja krivice.
Mislite da ne zaslužujete ono što imate
Nedostatak emocionalne sigurnosti u detinjstvu može dovesti do osećaja bezvrednosti u odraslom dobu. Možda se pitate da li zaslužujete ljubav partnera ili uspeh koji ste ostvarili. Istina je da vredite i ljubavi i uspeha, bez obzira na to što vam roditelji možda nisu pružili osećaj sigurnosti i podrške.
Opsednuti ste pravilima
Ljudi koji su odrasli uz autoritarne roditelje često su izrazito usmereni na poštovanje pravila i teško podnose greške. Kao deca morali su slepo slušati pravila i nisu imali prostora za eksperimentisanje ili samostalnost. Ali danas više niste dete i imate pravo da gradite život prema sopstvenim vrednostima, sve dok time ne štetite sebi ili drugima.
Verujete da je savršenstvo jedina opcija
Prestrogi roditelji često postavljaju nerealno visoke standarde, zbog čega deca razvijaju perfekcionizam. Iako se perfekcionizam ponekad smatra pozitivnom osobinom, on može povećati nivo stresa i anksioznosti. Terapeutkinja Vijena Faraon objasnila je: “Ako svoju vrednost vezujete za savršenstvo, svaki trenutak nesavršenosti može vam delovati kao pretnja.”
Nedostaje vam saosećanja prema sebi
Strog odgoj često ostavlja dugotrajne posledice na način na koji osoba doživljava samu sebe. Mnogi zbog toga teško opraštaju sopstvene greške i osećaju da nisu vredni ljubavi. Ipak, taj krug samokritike moguće je prekinuti. Postepenim razvijanjem saosećanja prema sebi i prihvatanjem sopstvenih nesavršenosti moguće je izgraditi zdraviji odnos sa samim sobom i kvalitetniji život.
Izvor: N1
Komentari (0)