Velike vrućine ne donose samo iscrpljenost i fizičku nelagodnost. Stručnjaci upozoravaju da toplotni talasi mogu ozbiljno uticati i na naše mentalno stanje, pojačati razdražljivost, anksioznost i osećaj frustracije, a kod nekih ljudi dodatno pogoršati postojeće psihičke tegobe.
Psiholog Ravi Gil za “The Independent” objasnio je kako velike vrućine utiču na mozak i emocije, kao i zašto tokom toplotnih talasa češće gubimo strpljenje i teže podnosimo svakodnevni stres, prenosi Tportal.
“Vrućina remeti neurotransmiterske sisteme poput serotonina, pogoršava kvalitet sna i povećava nivo hormona stresa, poput kortizola, koji imaju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i kontroli impulsa”, rekao je Gil, a prenosi N1.
Dodaje da dugotrajna nelagodnost i iscrpljenost smanjuju emocionalnu otpornost, pa i najmanji problemi mogu delovati nepodnošljivo.
“Toplotni talasi mogu povećati tenzije u svakodnevnim situacijama, bilo kod kuće, u saobraćaju ili na javnim mestima, zbog čega manji okidači lakše prerastu u sukobe”, upozorava psiholog.
Loš san dodatno pogoršava stanje
Visoke noćne temperature posebno negativno utiču na san, a upravo je kvalitetan odmor ključan za emocionalnu stabilnost.
“Telo tokom noći mora da snizi svoju temperaturu kako bi moglo da uđe u dubok i regenerativan san. Kada je prevruće, ljudi se češće bude, posebno tokom REM faze sna, koja je važna za obradu emocija i pamćenje”, objašnjava Gil.
Nedostatak sna tako može pojačati osećaj anksioznosti, ljutnje i emocionalne nestabilnosti.
“Loš san smanjuje aktivnost dela mozga odgovornog za kontrolu impulsa, dok istovremeno povećava reaktivnost područja povezanih sa strahom i stresom. Zbog toga postajemo emocionalno osetljiviji i teže podnosimo svakodnevne frustracije”, kaže stručnjak.
Osim raspoloženja, vrućina utiče i na koncentraciju, donošenje odluka i pamćenje. Tokom velikih vrućina krvni sudovi se šire kako bi telo rashladilo organizam, zbog čega mozak dobija manje kiseonika i krvi.
“Dehidratacija i gubitak elektrolita dodatno usporavaju mentalne procese i smanjuju sposobnost fokusa”, upozorava Gil.
Kako sebi pomoći tokom velikih vrućina?
Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih koraka koji mogu pomoći u očuvanju mentalne stabilnosti tokom toplotnih talasa. Pre svega, važno je redovno piti vodu, i to ne tek kada osetimo žeđ. Preporučuje se unos elektrolita jer oni pomažu pravilnom radu mozga i nervnog sistema.
Gil savetuje i održavanje što hladnijeg prostora za spavanje, korišćenje ventilatora, prozračnu posteljinu i zamračivanje prostorija tokom dana.
“Pokušajte zahtevnije zadatke da obavljate rano ujutru, kada su temperature niže, a tokom najvećih vrućina pravite češće pauze”, preporučuje.
Korisne mogu biti i tehnike opuštanja poput vežbi disanja, laganog istezanja ili joge u rashlađenim prostorima jer pomažu da se smanji nivo stresa i spreči dugotrajan osećaj napetosti.
Komentari (0)