Često to čujemo u poslednje vreme. Bračni par stane pred prijatelje, uhvate se za ruke, on je nežno pogleda i ponosno izgovori: “Mi smo trudni!” Zvuči romantično, zar ne? Zvuči kao ultimativni dokaz modernog, ravnopravnog partnerstva. Ali, da budemo potpuno, biološki i surovo iskreni – to je verovatno najveća laž modernog roditeljstva.
Da se odmah razumemo: mi obožavamo moderne tate. Oduševljene smo činjenicom da muškarci više ne čekaju ispred kafane da im jave da su postali očevi. Oni su tu, na svakom ultrazvuku. Oni masiraju otečena leđa, trče u pola noći po sladoled i kisele krastavce, sklapaju krevetac i dele svaki strah i radost. Njihova podrška je neprocenjiva i bez nje bi ovih devet meseci bilo neuporedivo teže.
Ali, uz dužno poštovanje prema svakoj skuvanoj supi i izmasiranom stopalu – mi nismo trudni. Žena je trudna.
Koliko god partner bio empatičan, povezan i prisutan, trudnoća nije timski sport kada je reč o fiziologiji. To je ekstremni solo maraton u kojem žensko telo podnosi celokupan teret.
Hajde da razbijemo tu romantičnu iluziju “zajedničke” trudnoće pravim stanjem stvari:
- Jutarnje mučnine nisu timske: Kada u sedam ujutru grliš WC šolju, dok on saosećajno stoji ispred vrata, on je divna podrška. Ali tvoj želudac je taj koji se okreće.
- Organi se ne pomeraju solidarno: Njegova jetra, želudac i pluća stoje tačno tamo gde su oduvek bili. Tvoji se, s druge strane, igraju Tetrisa kako bi napravili mesto za novi život.
- Hormonski rolerkoster vozi samo jedan putnik: On može da razume tvoje promene raspoloženja (ili barem da pokuša), ali on ne oseća onaj seizmički poremećaj hormona zbog kojeg plačeš jer je na reklami za deterdžent prikazano slatko kuče.
- Telo koje se menja je isključivo tvoje: Strije, otečeni zglobovi, išijas, bol u karlici i grudi koje bole na sam pogled – to je cena koju plaća isključivo žensko telo.
Kada kažemo “mi smo trudni”, iako to radimo iz najbolje namere, mi zapravo malo umanjujemo taj monumentalni podvig ženskog organizma. Izjednačavamo logističku i emotivnu podršku sa surovim fizičkim naporom stvaranja ljudskog bića od nule.
Partnerstvo znači da delimo život, planove i ljubav. Znači da ćemo dobiti bebu. Znači da čekamo dete.
Ali trudnoća? Trudnoća je magija, muka i moć koja pripada samo ženi.
Neka budući tata bude najveći navijač, stena i oslonac. Neka nosi kese iz prodavnice, dok mama nosi bebu, posteljicu i plodovu vodu.
Tate, volimo vas, vi ste ravnopravni roditelji od prvog bebinog daha. Ali do tada… prepustite nam titulu. Jer, ruku na srce, mame su te koje ne mogu da vežu sopstvene pertle.
Komentari (0)