Ćao svete, ovo je naša priča. Moja dva najjača stvorenja.
Blizanačka trudnoća, najlepša na svetu, a ipak rizična. U sebi nosiš dva života koja jedva čekaš da upoznaš, a pritom brineš da sve bude kako treba i da bebe budu samo dobro. Uredna trudnoća, prirodnim putem, i iznenađenje za sve nas – za nas kao buduću mamu i budućeg tatu, a onda i za porodice i prijatelje.
27. jula dan je bio prevruć. Javlja mi se jak bol u leđima. Mislila sam da se širim i od težine, ali ipak ne – kad sam hitno otišla u bolnicu, bila sam otvorena. Ostajem na održavanju trudnoće od 27. jula sve do 7. avgusta, kad je trebalo da odem kući, jer su se bolovi smirili i sve je bilo u redu, samo uz strogo mirovanje. Ali Bog je za nas tada imao drugačije planove.
Tog 7. avgusta devojčice su rešile da upoznaju svet. Otvorila sam se još dodatno i bebe su se spustile baš nisko. Rešili su da me porode u 8. mesecu, carskim rezom.
Rođene su dve moje najhrabrije devojčice sa 1560g i 1500g, moje dve lavice. Prebačene su odmah na dečju kliniku, na intenzivnu negu.
Moja 3 dana u porodilištu su bili dani koje nikad u životu neću zaboraviti. Sve mame su sa svojim bebama, samo ja ležim sama. Što kažu – tako blizu, a tako daleko. Nema većeg bola i patnje, jedva sam preživela ta 3 dana. Odlazim da ih vidim, suprug i ja oblačimo plave mantile i jedva skupljam snagu da uđem. Moje dve bebe, moje dve hrabrice, tako male, a najjače na svetu. Posle nedelju dana dolazim da budem sa njima. Tačno 38 dana u bolnici. 11 dana intenzivna i 27 na neonatologiji.
Svaki dan, svaka nova nada i svaka suza… ali svako jutro je znak da će na kraju sve biti dobro, kao što sada jeste.
Moje devojčice sada imaju 3 meseca, najvoljenije su. Hvala Bogu da su žive i zdrave. Imamo redovne kontrole i sve je dobro. Kad se majka moli za svoju decu, ta molitva je najjača. Samo strpljenje i molitva, i da su nam sva deca ovog sveta uvek zdrava i srećna!
Komentari (0)