Predlog Zakona o roditelju negovatelju, čiji je cilj da se roditeljima teško obolele dece obezbedi plata i radni staž, ponovo nije uvršten u dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovaj ključni predlog, za koji se roditelji bore više od decenije, nije dobio potrebnu podršku: za njegovo stavljanje na dnevni red glasalo je samo 36 poslanika, dok je čak 141 poslanik propustio da glasa, čime je praktično blokirano njegovo razmatranje.
Neaktivnost poslanika u Skupštini ponovo je ostavila hiljade porodica u Srbiji bez sistemskog rešenja, izjednačavajući se s aktivnim odbijanjem podrške najugroženijima.
Šta predviđa Zakon i zašto je neophodan?
Zakon o roditelju negovatelju predstavlja izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti i ima za cilj da prizna rad roditelja koji su zbog teškog zdravstvenog stanja deteta primorani da obavljaju stalnu negu i nadzor, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
Ključni zahtevi i efekti Zakona:
- Priznavanje rada i finansijska podrška: Zakonom bi se jednom od roditelja deteta sa najtežim stepenom invaliditeta (ili sa potpunom zavisnošću od tuđe nege) obezbedila mesečna naknada u visini republičke minimalne zarade.
- Radni staž i penziono osiguranje: Pored plate, roditeljima bi se uplaćivali doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje, što bi im pružilo jedinu garanciju da nakon godina negovanja deteta neće ostati bez prihoda i prava na penziju.
- Prava posle punoletstva deteta: Zakon je posebno važan za žene čija su deca postala punoletna, a i dalje zahtevaju stalnu pažnju i medicinske procedure.
Višedecenijska borba za dostojanstvo
Roditelji teško bolesne dece u Srbiji vode bitku za ovaj zakon već više od deset godina, kroz različite predloge koji ne završavaju ni na dnevnom redu parlamenta.
Trenutni sistem postavlja roditelje pred nemoguć izbor: da li ostati uz bolesno dete i odreći se posla, prihoda i radnog staža, ili ga dati u institucije kako bi roditelj mogao da obezbedi egzistenciju porodici.
Roditelji ukazuju da su u mnogo nepovoljnijem položaju od hranitelja, koji za negu, u većini slučajeva zdrave dece, dobijaju platu, radni staž i socijalno osiguranje. Biološki roditelji, sa druge strane, za negu teško bolesne dece ne dobijaju ništa, a često su to samohrane majke kojima je zbog medicinskih potreba deteta onemogućen svaki drugi rad.
Iako su neke lokalne samouprave samoinicijativno usvojile odluke o uvođenju statusa roditelja-negovatelja na gradskom nivou, neophodno je da se ovo pravo reši na državnom nivou, čime bi se obezbedila podrška svim porodicama, bez obzira na lokalne budžete i političke prilike.
Da li se istorija ponavlja? Nažalost, izgleda da je tako
Pre 11 godina, narodni poslanici su mesecima izbegavali da na dnevni red Skupštine stave Zojin zakon, zakon koji je direktno uticao na živote porodica sa decom koja ne mogu da dođu do dijagnoze. Sada, suočeni smo sa identičnom situacijom.
Komentari (0)