Većina roditelja gaji velike nade za svoju decu, s ciljem da od njih vaspitaju samostalne osobe koje mogu da donose promišljene odluke i samostalno se suočavaju sa životnim izazovima. Teškoća leži u negovanju te nezavisnosti uz pružanje odgovarajuće podrške. Ako često primećujete da uskočite kako biste detetu uklonili prepreke ili rešili problem, možda nesvesno primenjujete “kosilica roditeljstvo” – a stručnjaci smatraju da to nije uvek dobra stvar.
Iako je ovakav pristup često vođen dobrim namerama, on može da spreči decu u razvijanju ključnih veština rešavanja problema i otpornosti. Prepoznavanje „crvenih zastavica“ kosilica roditeljstva ključan je korak ka promovisanju uravnoteženijeg načina podrške detetu. Nastavite sa čitanjem da biste razumeli zašto bi ovaj stil roditeljstva trebalo izbegavati i kako može negativno da utiče na rast vašeg deteta.
Šta znači roditelj kosilica?
Kosilica roditeljstvo, ponekad poznato i kao „grtalica roditeljstvo“, podrazumeva roditelje koji rade na tome da uklone svaku prepreku na putu svog deteta. Ovi roditelji imaju za cilj da zaštite svoju decu od suočavanja sa izazovima, tako što će umesto njih uskočiti i rešiti problem.
„Mnogi roditelji žele da svoju decu zaštite i osećaju potrebu da učine sve što mogu da to postignu, čak i kada je to previše za njih ili za dete“, kaže Čening Ričmond, licencirani porodični terapeut u oblasti San Francisko Beja.
Ovakav pristup, iako dobronameran, može da spreči decu da steknu ključne veštine rešavanja problema koje će im biti potrebne u školi, društvenim situacijama i u budućim karijerama.
„Ako neko drugi, u ovom slučaju roditelj, uvek rešava stvari ili smanjuje izloženost nedaćama, koraci ka prevazilaženju bilo kakvog problema ili nedaće ostaju nepoznati i ostavljaju svakoga ranjivim kada je prepušten sam sebi“, dodaje Ričmond.
Karakteristike roditelja kosilice
Roditelji kosilice obično su previše uključeni u svakodnevni život deteta, što proizlazi iz intenzivne želje da se deca zaštite od bilo kakvog oblika nelagodnosti ili percipiranog neuspeha.
Roditelji mogu da idu u ekstrem kako bi uklonili prepreke s puta svog deteta, nesvesno sprečavajući razvoj životnih veština. Ključne karakteristike roditelja kosilice uključuju:
Mikromenadžment. Roditelji kosilice preterano nadziru i prate svaki aspekt života svog deteta, uključujući akademske, društvene i vanškolske aktivnosti (slično helikopter-roditeljstvu).
Nedostatak granica. Roditelji kosilice imaju tendenciju da donose odluke umesto svoje dece, ne uzimajući u obzir njihovu autonomiju.
Preterana zaštitnički nastrojeni. Roditelji kosilice preduzeće izuzetne mere kako bi osigurali da njihovo dete nikada ne doživi neuspeh i posledična osećanja razočaranja ili frustracije. To može izgledati kao intervencija ukoliko je dete na sportskoj utakmici ostavljeno na klupi, ili pozivanje nastavnika u ime deteta ako je dobilo lošu ocenu.
Izbegavanje samostalnog istupanja. Roditelji kosilice često komuniciraju s nastavnicima ili drugim autoritetima u ime svoje dece, umesto da im dopuste da se sami zauzmu za sebe ili preuzmu odgovornost za sopstvene postupke.
Stalno mešanje. Roditelji kosilice mogu da se mešaju u prijateljstva i odnose svog deteta s drugima, kao i u društvene probleme, ne dopuštajući detetu da ih samostalno reši.
Loše strane kosilica roditeljstva
Iako mnoge akcije roditelja kosilice proizlaze iz dobrih namera, nedostaci i potencijalne negativne posledice često nadmašuju sve pozitivne ishode za koje misle da bi mogle proizaći iz ove roditeljske strategije.
„Roditelji bi trebalo da izbegavaju ovaj stil roditeljstva kako bi osigurali da svom detetu dopuštaju da izgradi sopstveni odnos sa svetom, a ne onaj koji je preterano konstruisan i kojim oni manipulišu“, kaže Ričmond.
Kosilica roditeljstvo uzrokuje stres
Ovaj stil roditeljstva može stvoriti nepotreban stres i za roditelja i za dete, što na kraju opterećuje njihov odnos.
„Roditeljstvo kosilicom utiče na odnos između roditelja i deteta ograničavajući detetu mogućnosti da uči iz sopstvenih grešaka“, kaže Ričmond. „To smanjuje priliku da roditelj vidi svoje dete kako uspešno prevazilazi teške situacije i ograničava poverenje koje roditelj može izgraditi u svoje dete.“
Kosilica roditeljstvo može opteretiti odnos roditelj–dete
Kako deca odrastaju, mogu da osete da im roditelji ne veruju, ili da nemaju poverenja u njihovu sposobnost da sami donose odluke. Deca mogu početi da se ljute na svoje roditelje zbog stalnog potkopavanja ili preispitivanja sopstvene sposobnosti da donose odluke.
„Dinamika u kojoj roditelj ne veruje svom detetu najviše šteti detetu, jer ono može internalizovati nepoverenje i kao rezultat imati problema da veruje samom sebi“, kaže Ričmond.
Deca mogu postati previše zavisna od svojih roditelja
Deca roditelja kosilice mogu postati preterano zavisna od svojih roditelja, oslanjajući se na njih da reše probleme umesto da pokušaju da se s njima nose samostalno. To može da podstakne osećaj zaslužnosti kod deteta i da ga spreči u razvijanju veština potrebnih za preuzimanje inicijative i odgovornosti.
„Kada dete veći deo svog života provede zaštićeno od sukoba ili nedaća, prirodno je da razvije uverenje da ne bi trebalo da se nosi sa sukobima ili nedaćama“, kaže Ričmond. „Ovo uverenje je apsolutno nerealno u našem svetu, s obzirom na to koliko su sukobi i nedaće normalni i prirodni u životu.“
Deca neće razviti ključne životne veštine
Uklanjanje svih prepreka takođe eliminiše priliku da deca razviju veštine rešavanja problema i rešavanja sukoba, kao i priliku da nauče kako da se nose sa izazovima i razočaranjem. Neuspesi su ključni za lični rast, i bez njih se deca mogu boriti s samopouzdanjem kada se suoče s poteškoćama.
Pored toga, ovaj pristup sprečava decu da nauče kako da se prilagode promenama. Kada neizbežno naiđu na situacije van kontrole svojih roditelja, mogu se osećati nespremnim i preplavljenim.
Saveti za izbegavanje kosilica roditeljstva
Roditelji instinktivno žele najbolje za svoju decu i nastoje da osiguraju njihovo blagostanje i uspeh. Međutim, davanje prostora da sama rastu i uče ključno je za razvoj otpornosti i nezavisnosti. Evo nekoliko praktičnih saveta koji će vam pomoći da se povučete i osnažite svoje dete da se nosi sa izazovima i donosi odluke, uz pružanje prave ravnoteže podrške i vođstva.
Prihvatite neuspeh. Dozvolite svom detetu da se suoči s izazovima i samostalno rešava probleme. Ponudite im savete po potrebi i oduprite se porivu da rešite sve umesto njih.
Promovišite nezavisnost i budite primer za nju. Dajte svom detetu više prilika da samostalno donosi odluke. To može uključivati davanje odgovornosti za sopstveni školski rad (i posledične ocene) ili rešavanje sukoba s prijateljima. Budite primer i pokažite svom detetu kako da samostalno upravlja izazovima i odlukama.
Ostavite prostor za posledice. Kada vaše dete napravi grešku, poput zaboravljanja projekta kod kuće ili preterano kasnog leganja u noći pred školu, dozvolite mu da iskusi prirodne posledice. To pomaže detetu da uči iz svojih postupaka i, nadamo se, donosi bolje odluke u budućnosti.
Verujte u svoje roditeljstvo. Verujte da će vaše dete moći da se brine o sebi. Održavajte „otvorena vrata“ za decu da zatraže podršku, pre nego što je ponudite ili pružite, kaže Ričmond.
Podstičite samostalno istupanje. Naučite svoju decu kako i kada da se zauzmu za sebe i da potraže pomoć kada je to potrebno. Podstaknite ih da sami rešavaju probleme umesto da idu direktno vama.
Učite ih otpornosti. Pomozite svom detetu da razume da je neuspeh deo života. Naučite ga kako da se oporavi od neuspeha i istraje u suočavanju s izazovima.
Potražite terapiju za sebe. Roditelji koji idu na terapiju kako bi rešili sopstvene probleme s anksioznošću ili traumama iz prošlosti, možda će shvatiti zašto nisu u stanju da se odreknu kontrole nad sopstvenom decom.
Izvor: Parents
Prevod i adaptacija: Bebac
Komentari (0)