Majčino mleko je jedinstvena i savršeno prilagođena hrana za bebu, obezbeđuje optimalan nutritivni sastav, sadrži supstance koje podstiču razvoj imuniteta i predstavlja snažnu osnovu za zdrav rast i razvoj deteta.
Uspešno dojenje, međutim, ne zavisi samo od fizioloških faktora, već i od psihičkog stanja majke. Zbog toga je podrška mentalnom zdravlju žena u postporođajnom periodu važan deo promocije i očuvanja dojenja.
Svetska nedelja dojenja ne podseća nas samo na značaj majčinog mleka, već i na važnost emocionalnog zdravlja žena koje doje.
Blaga emocionalna nestabilnost u prvim danima nakon porođaja, poznata kao baby blues, javlja se kod čak 50–70 odsto žena i obično spontano prolazi u roku od dve nedelje. S druge strane, postpartalna depresija može se razviti između druge i 26. nedelje nakon porođaja, pogađa oko 10–15 odsto porodilja i često traje duže, uz izraženije simptome. Ona se može manifestovati kroz osećaj tuge i beznađa, izraženu anksioznost, razdražljivost, gubitak energije i interesovanja, poremećaje spavanja i apetita, kao i teškoće u uspostavljanju emocionalne veze sa detetom. Upravo zato što se ovi simptomi često pogrešno pripisuju „normalnoj iscrpljenosti“, postpartalna depresija neretko ostaje neprepoznata i nelečena, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po majku i bebu”, objašnjava mag. farm. spec. Milena Milojević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Da li je moguće lečiti depresiju i nastaviti s dojenjem? Da, uz pažljivo vođen izbor terapije i odgovarajuće savetovanje.
Prema „Nacionalnim smernicama za primenu lekova u periodu dojenja “ iz 2021. godine, koji su izradili eminentni stručnjaci iz naše zemlje iz oblasti farmacije i medicine, većina antidepresiva može se primenjivati i tokom dojenja, uz pažljivo praćenje i individualizovan terapijski pristup.
“Kao terapija prve linije preporučuju se antidepresivi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Među njima postoje lekovi koji se posebno ističu po povoljnom bezbednosnom profilu obzirom na nisku koncentraciju koja dospeva u majčino mleko. Važno je naglasiti da se nijedan lek ne sme koristiti samoinicijativno, terapiju određuje lekar, a farmaceut pruža dodatne informacije o bezbednoj primeni u laktacij”, ističe Milojević.
Iako su mnogi antidepresivi kompatibilni sa dojenjem, kaže ona, savetuje se da majke koje su na terapiji ovim lekovima posmatraju bebu i obrate se pedijatru ukoliko primete izraženu pospanost ili usporenost, snižen tonus mišića, smanjen apetit, odbijanje podoja, nedovoljno napredovanja u telesnoj masi, neobjašnjivo povraćanje ili razdražljivost.
Farmaceuti su često prvi zdravstveni radnici sa kojima se porodilje susreću nakon izlaska iz porodilišta. Njihova uloga daleko prevazilazi samo izdavanje leka, oni svakodnevno prepoznaju moguće simptome postpartalne depresije, savetuju žene da obrate pažnju na promene u raspoloženju, i kada je potrebno, usmeravaju ih ka lekaru. Takođe, farmaceuti proveravau kompatibilnost lekova sa dojenjem, informišu majke o mogućim neželjenim reakcijama kod dojenčadi, i podsećaju da terapiju ne treba prekidati bez prethodnog saveta stručnjaka.
“Postpartalna depresija ne mora značiti kraj dojenja. Zahvaljujući savremenim saznanjima, jasno definisanim terapijskim smernicama i ulozi farmaceuta u savetovanju, moguće je bezbedno sprovesti antidepresivnu terapiju, očuvati dojenje i pružiti majci neophodnu podršku da se oporavi. Zato je važno da svi zdravstveni radnici, od farmaceuta do lekara, aktivno učestvuju u stvaranju okruženja u kojem se žene ne boje da potraže pomoć, a njihovo mentalno zdravlje postaje ravnopravan prioritet uz fizičko zdravlje”, naglašava Milojević.
Izvor: N1
Komentari (0)