Prvo, znajte da niste sami i da je briga o novoj bebi težak posao. Vaša osećanja su validna, i niste ništa vi učinili da biste izazvali postporođajnu anksioznost. Osećati preplavljujuću zabrinutost i stalnu nervozu ili paniku nakon rođenja bebe je izuzetno iscrpljujuće.
Foto: Freepik
Najbolja stvar koju možete učiniti za sebe je potražiti pomoć od svog lekara koji će vas uputiti psihijatru ili psihologu. Oni će vam pružiti podršku koja vam je potrebna ili preporučiti farmakoterapiju, ako je potrebno. Pronalaženje grupe pouzdanih prijatelja ili članova porodice s kojima možete razgovarati ili deliti odgovornosti može pomoći. Na kraju, pokušajte izdvojiti vreme za aktivnosti koje vam donose sreću. Ponekad roditelji zaborave na sebe. Uživanje u hobiju nekoliko minuta može pomoći da skrenete misli sa brige.
Ako vi ili neko koga poznajete pokazuje simptome postporođajne anksioznosti, odmah potražite pomoć od lekara.
Možda ćete se osećati kao da vas vuče u 100 različitih pravaca. Briga o bebi (i sebi) i roditeljstvo su težak posao. Zatražite pomoć jer ne morate sve sami.
Šta je postporođajna anksioznost?
PPA se javlja u postporođajnom periodu i obuhvata stanja koja su često van kontrole i preplavljuju vaše misli brigom, osećam krivice i stida. Ispoljava se kroz naglašene strahove do panike sa izbegavajućim ponašanjem, simptome iz kruga opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP), sindrom posttraumatskog stresa, sindrom akutnog stresa, a može se javiti i kod majki i kod očeva. Međutim, nakon što dočekate novog člana porodice, vašeg bebca i očekuje se određena doza brige i zabrinutosti. Ako imate postporođajnu anksioznost, briga može biti preplavljujuća ili vas činiti zabrinutim tokom celog dana i noći.
Foto: Freepik
Ovo stanje često izaziva iracionalne strahove ili prekomernu zabrinutost o događajima koji su malo verovatni i još uvek se nisu dogodili. Ponekad je anksioznost povezana sa određenim događajem iz prošlosti, a takođe može biti opšta i nejasna. Na primer, možete osećati konstantan osećaj opasnosti, ali ne možete da odredite uzrok.
Postporođajna anksioznost može nastati zajedno sa postporođajnom depresijom. Iako ova stanja imaju različite karakteristike, mnogi simptomi su im zajednički.
Koliko je česta postporođajna anksioznost?
Zdravstveni radnici nemaju specifičan test za dijagnozu postporođajne anksioznosti, pa je teško precizno utvrditi koliko ljudi pati od ovog stanja. Često se prepoznaje tokom procene postporođajne depresije (o kojoj se zna dosta više).
Koja je razlika između postporođajne anksioznosti i postporođajne depresije?
Ako imate postporođajnu depresiju (PPD), možete doživeti prekomernu tugu, često plakanje ili osećaj nesposobnosti da se brinete o sebi ili svom detetu. Možete imati problema da pronađete radost u svom detetu ili osećate da niste sposobni biti roditelj. Postporođajna anksioznost povezana je sa prekomernom zabrinutošću, a ne sa tugom. Ako osećate paniku ili ste preplavljeni strašnim mislima, možda patite od postporođajne anksioznosti.
Neke mame koje su anksiozne nakon porođaja bore se sa mislima kao što su pitanja koja počinju sa „Šta ako? – misli o lošim stvarima koje se dešavaju bebi
Koji su to zajednički pokazatelji?
Mnogi znaci PPD se poklapaju sa PPA, kao što su poremećen san, lupanje srca ili osećaj straha. Često je uobičajeno da ljudi sa postporođajnom depresijom doživljavaju znakove postporođajne anksioznosti. Međutim, nije svako sa postporođajnom anksioznošću istovremeno i depresivan.
Važno je da razgovarate sa svojim lekarom o svim simptomima i osećanjima kako bi vam pomogao pravovremeno.
Kako znam da li je u pitanju postporođajna anksioznost ili samo briga?
Postati roditelj, imati bebu i briga idu ruku pod ruku. PPA je prekomerna ili ekstremna zabrinutost koja se čini kao da nikada ne prestaje. Ako vaše brige ometaju vašu sposobnost smirivanja i traju čitav dan, postoji mogućnost da ste anksiozni. PPA je takođe povezana sa iracionalnim strahovima ili stalnim osećajem napetosti.
Neki primeri postporođajne anksioznosti mogu biti:
- Ako ostajete budni celu noć jer se bojite da će vaša beba prestati disati tokom spavanja.
- Ako ste prestrašeni da ostavite svoju bebu samu na nekoliko minuta sa odraslom osobom kojoj verujete (ili vašim suprugom).
- Ako ste toliko uplašeni da će neko povrediti vas ili vaše dete da vam srce lupa od same pomisli na napuštanje kuće.
SIMPTOMI I UZROCI
Anksioznost je način na koji vaše telo reaguje na opasnost ili pretnje. Ako imate postporođajnu anksioznost, možete osećati kao da ste vi ili vaša beba u stalnoj opasnosti. Simptomi koje osećate su način na koji vaše telo reaguje na ovaj stalni osećaj zabrinutosti ili straha.
Uobičajeni znaci postporođajne anksioznosti su:
- Fizički simptomi
- Poremećen san
- Povećan puls ili lupanje srca
- Osećaj mučnine ili bolovi u stomaku
- Nemogućnost disanja (plitko disanje) ili osećaj nedostatka vazduha
- Gubitak apetita
- Problemi sa sedenjem mirno
- Napetost mišića
- Emocionalni simptomi
- Nemogućnost opuštanja ili smirivanja
- Intruzivne misli, posebno o najgorem scenariju
- Opsedanje iracionalnim strahovima ili stvarima koje se verovatno neće dogoditi
- Teškoće u fokusu ili zaboravnost
- Razdražljivost
- Osećaj napetosti ili straha
- Ponašajni simptomi
- Izbegavanje određenih aktivnosti, ljudi ili mesta
- Preterana opreznost u situacijama koje nisu opasne
- Proveravanje stvari iznova i iznova
- Osećaj gubitka kontrole
Kada je vreme da se obratim lekaru?
Neki specifični znakovi na koje treba obratiti pažnju su:
- Osećaj da se ne povezujete sa svojom bebom
- Osećaj da brinete ceo dan, svaki dan
- Znaci postporođajne depresije
- Osećaj preplavljenosti svakodnevnim životom
- Osećaj da se vaše anksiozne misli pogoršavaju
Koji su glavni uzroci postporođajne anksioznosti?
Ne postoji jedan uzrok za postporođajnu anksioznost. Stručnjaci smatraju da nekoliko faktora može uzrokovati ovu pojavu:
- Hormonalne promene: Nagli pad hormona nakon porođaja može izazvati promene raspoloženja ili vas naterati da preterano reagujete na stres
- Nedostatak sna: Briga o novorođenčetu može biti 24-časovni posao i izazvati nesanicu
- Osećaj odgovornosti: Možete biti preplavljeni osećajem potrebe za zaštitom i brigom o svom novom detetu
- Stresni događaji: Na primer, problemi sa dojenjem, težak porođaj ili stresna trudnoća
- Činioci rizika koji povećavaju šanse za postporođajnu anksioznost: Zdravstveni problemi i prošla iskustva mogu vas staviti u veći rizik od razvoja anksioznosti
Postoje li faktori rizika za stanje postporođajne anksioznosti?
- Lična ili porodična istorija depresije ili anksioznosti
- Prethodni gubitak trudnoće ili gubitak deteta
- Dete sa zdravstvenim problemima
- Istorija poremećaja ishrane
- Briga o više dece
- Prirodno osetljiv nervni sistem – nizak prag tolerancije na frustraciju
- Izostanak podržavajućeg partnera ili mreže podrške nakon porođaja
Kada počinje postporođajna anksioznost?
To zavisi od pojedinca. Može početi odmah nakon porođaja ili nekoliko meseci nakon što vaša beba odraste. Anksioznost može čak početi tokom trudnoće.
DIJAGNOZA I TESTOVI
Kako se postavlja dijagnoza?
Za razliku od drugih medicinskih stanja, ne postoji jasan dijagnostički alat za PPA. Postoje upitnici za postporođajnu anksioznost koje vam može postaviti psihijatar ili psihoterapeut tokom pregleda.
Za sramotu i nelagodu nema mesta kada pričate stručnjaku o svojim simptomima. Otvorena i iskrena komunikacija o tome kako se osećate, kakva ponašanja primećujete, često su najbolji način da stručno lice proceni na adekvatan način da li je u pitanju stanje PPA. Psihijatar ili psihoterapeut će vam postavljati pitanja ili koristiti druge metode ispitivanja kako bi dijagnostikovali PPA i utvrdili ozbiljnost simptoma.
LEČENJE
Kako se leči postporođajna anksioznost?
Vaš lekar će preporučiti tretman na osnovu vaših simptoma, istorije zdravlja ili ako dojite. U blagim slučajevima, promene u svakodnevnim aktivnostima ili razgovor sa savetnikom mogu pomoći u smanjenju simptoma. Ako vaša anksioznost postaje gora ili ometa vašu funkcionalnost u svakodnevnom životu, farmakoterapija može biti opcija.
Foto: Freepik @Drazen Zigic
Pored brojnih psihoterapijskih pristupa i farmakoterapije koja nije uvek opcija, postoje i druge metode za lečenje postporođajne anksioznosti bez lekova su:
- Pronalaženje grupe podrške za nove roditelje (neke su potpuno onlajn) gde možete deliti svoja osećanja sa ljudima u sličnoj situaciji
- Traženje pomoći od porodice ili prijatelja. Na primer, imati nekoga ko pomaže u obavljanju poslova ili čuvanju dece može vam olakšati teret
- Šetnju ili fizička aktivnost svaki dan. Vežbanje joge takođe može pomoći u relaksaciji autonomnog nervnog sistema
- Brinite se o sebi tako što jedete zdravu ishranu i spavate koliko god možete
Koji lekovi se koriste za postporođajnu anksioznost?
SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) su najčešće korišćeni i najistraženiji lekovi za PPA i postporođajnu depresiju. SSRI deluju povećavajući nivo serotonina u mozgu. Nakon što prenese poruku između ćelija, nervne ćelije ponovo preuzimaju serotonin. SSRI blokiraju ponovno preuzimanje i to znači da je više serotonina dostupno za prenošenje poruka između nervnih ćelija.
Foto: Freepik
Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) rade slično kao SSRI povećavajući određene hemikalije u vašem mozgu.
Drugi lekovi poput tricikličnih antidepresiva (TCA), inhibitora enzima monoaminoksidaze (MAOI) i inhibitora ponovnog preuzimanja norepinefrina i dopamina (NDRIs) mogu se koristiti za lečenje anksioznosti. Međutim, SSRI se preferiraju zbog niskih nuspojava.
Svi lekovi dolaze sa mogućim nuspojavama. Terapiju lekovima određuje psihijatar. Ako dojite ili planirate dojenje, obavestite svog psihijatra kako bi vam pružio tretman koji je prilagođen dojiljama
Mogu li dojiti ako koristim lekove za anksioznost?
Ako dojite, najbolje je razgovarati o rizicima i koristima lekova sa psihijatrom. Lekovi kroz vaš krvotok i majčino mleko dospevaju do bebe. Određeni lekovi su bezbedni za upotrebu tokom trudnoće i dok dojite, ali drugi nisu, to će vam saopštiti psihijatar.
Koliko dugo traje postporođajna anksioznost?
Varira zavisno od osobe. Postporođajna anksioznost ne traje zauvek, ali obično ne nestaje sama od sebe. Nemojte dozvoliti da vas strah od stigme spreči da potražite pomoć.
Može li se postporođajna anksioznost vratiti?
Da, može. Nažalost, preterana anksioznost može se javiti u bilo koje vreme. Možda neće biti označena kao postporođajna anksioznost ako se javi 12 meseci nakon rođenja vaše bebe, ali anksiozni osećaji vezani za vašu decu mogu se razviti u bilo koje vreme. Važno je da se ponovo vidite sa svojim psihoterapeutom ili psihijatrom ako ekstremna briga počne ponovo da ometa vaš život, bez obzira na uzrast vašeg deteta.
PREVENCIJA
Kako mogu smanjiti rizik od postporođajne anksioznosti?
Ponekad ne možete ništa učiniti da biste sprečili postporođajnu anksioznost. To nije vaša krivica i nije izazvana ničim što ste uradili ili niste uradili. Ako znate za određene okidače iz vaše prošlosti ili imate istoriju anksioznosti ili depresije, razgovarajte sa nekim tokom trudnoće. Razgovor sa savetnikom i učenje tehnika suočavanja pre nego što se beba rodi može smanjiti intenzitet vaših anksioznih misli tokom postporođajnog perioda.
Foto: Freepik
DODATNA ČESTA PITANJA
Može li moj suprug dobiti postporođajnu anksioznost?
Da, vaš suprug može imati postporođajnu anksioznost. Anksioznost ne pogađa samo roditelja koji je rodio. Roditelji koji su usvojili dete i nebiološki roditelji takođe mogu patiti od prekomerne brige nakon što dobiju bebu.
Kako mogu pomoći svojoj prijateljici sa postporođajnom anksioznošću?
Najbolja stvar koju možete učiniti za svoju prijateljicu sa postporođajnom anksioznošću je biti podržavajući slušalac. Dozvolite svojoj prijateljici da razgovara o svojim mislima i osećanjima. Verovatno se oseća preplavljeno, pa joj ponudite pomož oko kućnih poslova (poput čišćenja ili pranja veša) ili drugih obaveza (poput kupovine namirnica).
Ako vam je potrebna odmah pomoć ili imate misli o povređivanju sebe ili svoje bebe obratite se svom ginekologu ili izabranom lekaru. Vaš ginekolog i pedijatar prepoznaje ove simptome nakon čega će vas uputiti na konsultacije sa psiholozima i psihijatrima.
Autor teksta:
Olivera Leonid Pejin
MSc psiholog i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Komentari (0)