Većina naših roditelja – 63%, koristila je neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja deteta barem jednom u životu. Većina njih, 47%, prvi put su istukli dete kada je ono imalo između dve i tri godine. Ove poražavajuće rezultate pokazala je velika studija Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavljena 2020. godine. Zašto? Pa – samo su želeli da disciplinuju svoju decu.
Kakvi su roditelji u Srbiji?
Na pitanje zašto tuku svoju decu, roditelji su najčešće odgovorili sa: bilo je neposlušno (22%) ili bilo je u opasnoj situaciji (23%).
„Ovi rezultati sugerišu da je roditeljima potrebna podrška u razumevanju ponašanja deteta, kako bi mogli da reaguju adekvatnije kada je dete neposlušno ili u opasnoj situaciji“.
Telesno kažnjavanje se odnosi na bilo koje fizičko kažnjavanje gde se koristi fizička sila da bi se naneo bol ili izazvala nelagoda kod deteta sa ciljem disciplinovanja, ispravljanja ili kontrolisanja neželjenog ponašanja. Ono se smatra oblikom zlostavljanja deteta, stoji u studiji Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Novim izmenama Porodičnog zakona fizičko kažnjavanje dece biće zabranjeno i kažnjivo.
Kakve posledice ostavlja fizičko kažnjavanje na dete?
— Kada koristimo batine kao “vaspitnu” metodu, mi ćemo vrlo verovatno dobiti poslušnost ovog trenutka, ali sa emocionalnim posledicama — objasnila je dečija psihoterapeutkinja Senka Simonović.
Nakon pozitivnih reakcija (!) u komentarima na društvenim mrežama na snimak u kom deca u školskim klupama s početka osamdesetih godina prošlog veka govore o tome koliko batina dobijaju, Bebac je pokrenuo kampanju „STOP varjači i kaišu“ kako bismo ukazali na posledice fizičkog kažnjavanja. Evo šta su stručnjaci rekli o fizičkom kažnjavanju dece.
— Ta poslušnost neće doći iz razumevanja, učenja i usvajanja onoga kako treba postupati i zašto (što vaspitanje treba da bude). Poslušnost će doći iz straha, stida i želje da bude prihvaćeno od strane roditelja. Ovim dete sve više narušava sliku o sebi kao o osobi koja je vredna i ovo je teren za mnoge emocionalne probleme u odraslom dobu — istakla je Senka Simonović.
@bebac.com Kada su mame tukle decu varjačama bilo nam je bolje? Nije fizičko zlostavljanje kada tata dečaka od šest godina bije kaišem? Kako je moguće da roditeljii dalje smatraju da je batina vaspitanje? Zaista smo se istinski zamislili nad komentarima koje smo dobili na tekst „Tužne priče školaraca: Pre 40 godina deca dobijala batine kaišem i varjačom (VIDEO)” jer je dobar deo njih podržavao batine kao vaspitnu metodu. Podsećamo, da prema Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Opštem protokolu za zaštitu od nasilja telesno kažnjavanje deteta kao vaspitno sredstvo predstavlja jedan od oblika fizičkog nasilja nad detetom #STOPVARJAČIIKAIŠU ♬ snowfall – Øneheart & reidenshi
Šta želimo da naučimo dete?
— Zamisli situaciju u kojoj ti dolazi partner i kaže: ‘Moraš ovo da uradiš i ako ne uradiš, prebiću te!’ Kako bi se osećala? Šta bi uradila? — pitala je je u našoj kampanji “STOP varjači i kaišu” porodična psihoterapeutkinja Manuela Kamikovski.
— Dete razvojno nema kapaciteta da roditelje pozove na razgovor i pregovore. Ono može samo da posluša ili ne posluša roditeljski zahtev. Ako bespogovorno posluša roditeljski zahtev, dete uči da će ono biti voljeno i dovoljno dobro samo ako postupa po zahtevima roditelja. To samo po sebi nije loše, jer roditelj zaista želi svom detetu najbolje, ali… Opasno je jer dete uči da ne sme da kaže ne, da mora da posluša po svaku cenu kako bi bilo voljeno i prihvaćeno, bez obzira na svoje potrebe i granice. Nažalost, nemaju svi ljudi dobru nameru — rekla je Manuela Kamikovski.
Vikanje je štetno isto kao i fizičko kažnjavanje
Danas znamo da je vikanje štetno za decu gotovo isto koliko i fizičko kažnjavanje i to je naučno potkrepljeno. Univerzitet u Pitsburgu je sproveo dvogodišnju studiju koja je pokazala da fizička i verbalna grubost ostavljaju zastrašujuće slične posledice.
Vikanje je najčešće impulsivan odgovor na dečije ponašanje, uglavnom izazvan iznenađenjem, šokom, strahom ili trenutnim besom.
Podizanje glasa je razumljivo kada se akcija mora odmah zaustaviti. Ako vaše malo dete krene da zabode viljušku u utičnicu ili kreće ka putu, vika je prirodna reakcija – pokušaj da prekinete opasnu situaciju. Ukoliko je ne prati neka sledeća agresivna mera, malo je verovatno da će ova reakcija da ostavi trajne posledice na dete.
Međutim, vikanje može da preraste u agresiju prema detetu ili da roditelj razvije naviku da ga stalno upotrebljava.
Roditelji viču na decu najčešće kada se osećaju iscrpljeno, pod stresom, iscrpljeni, preopterećeni ili ih deca ignorišu.
Pokušajte da prepoznate u kakvom ste vi stanju i imenujte ga. Upozorite svoje malo dete da ste na ivici da izgubite živce.
“Ukoliko budem morala ovo da ponovim, bojim se da ću izgubiti živce i početi da vičem. Ne volim kada vičem, a ne voliš ni ti. Da li možeš sada da me poslušaš?”
Šta je alternativa?
Za metode da se izazove poslušnost, kao što su vikanje, vrištanje na decu, udaranje po guzi, šamaranje, pretnje ili podmićivanje, autori knjige „Pozitivna disciplina – prve tri godine“ kažu:
„Sve ove metode su pune nepoštovanja i podstiču sumnju, sram i osećaj krivice, sada i u budućnosti. U krajnjoj liniji, kazna dovodi do lošeg ponašanja.“
Današnji roditelji su zbunjeni jer ne žele da fizički kažnjavaju svoju decu, ali ne žele ni da dopuste svojoj deci da rade šta god hoće, jer – gde je tu onda vaspitanje. Kako?
Istraživači, autori i psiholozi ukazuju na nekoliko važnih stvari: razumevanje detetovog uzrasta, postavljanje jasnih granica, doslednost, provođenje vremena sa detetom i davanje uzora.
Komentari (0)