Posle pet i po godina borbe, Viši sud u Nišu doneo je konačnu presudu da zamrznuti embrioni pripadaju Tijani Prizrenac, nakon smrti njenog supruga. Borba nije bila laka, ali ova hrabra žena nije odustajala.
Odluka Višeg suda u Nišu je posebno značajna, jer osim što embrioni pripadaju Tijani Prizrenac, ona će moći i da ih iskoristi u Srbiji, na privatnoj klinici u Leskovcu gde se čuvaju. O pobedi koju je izvojevala Euronews Srbija je već pisao.
“Osećam se dobro. Nisam još svesna šta sam uradila i da se to konačno završilo. Već ću to shvatiti za jedno par dana, nedelja. Ali osećam nenormalno olakšanje nakon pet i po godina”, priča Tijana.
Plan joj je da se u narednih nekoliko meseci odmori, a onda da polako pripremi svoje telo za proces koji joj predstoji.
“U planu je jedan godišnji odmor da shvatim šta se desilo i onda polako da se pripremam, da pripremam telo za trudnoću koja neće biti prirodna. Moram da vidim u kakvom je stanju moje telo nakon ovih pet i po godine borbe”, istakla je ona.
Lepe vesti saznala je od advokata, a onda je ona podelila sa najmilijima iz svog okruženja, ali i familijom njenog preminulog supruga.
“Od advokata sam dobila tu srećnu vest i onda sam zvala, naravno, prvo oca, sestru i Markovu rođenu sestru. Ona je među prvima saznala”, priča Tijana.
Borba za embrione
Tijana nije jedina koja se poslednjih nekoliko godina bori za zamrznute embrione. Njenu sudbinu deli još najmanje tridesetak žena. Kamen spoticanja za njih bio je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) koji kaže da je za korišćenje zamrznutih embriona potrebna saglasnost oba parnera. U ovom slučaju bila je potrebna saglasnost supruga. Takođe, u članu 41, stoji da se u procesu VTO mogu koristiti samo embrioni živih davalaca.
Jedina opcija da sačuvaju embrione bila je da uđu u sudski postupak i tako se bore. Ključni momenat bila je presuda Višeg suda u Beogradu u korist Ane Mladenović Marković u februaru ove godine, da zamrznuti embrioni pripadaju njoj. Ta presuda ušla je u sudsku praksu, što znači da sve žene koje se na sudu bore, ili planiraju da uđu u sudski postupak, mogu da očekuju takav ishod.
Inače, životna priča Tijane Prizrenac ganula je mnoge u Srbiji. Suprug joj je bolovao je od tumora. Operacija, zračenja, agresivne hemoterapije primao je još 2010. godine. Tada su mu lekari rekli da neće moći da se ostvari kao roditelj. Pravo iznenađenje za mladi par stiglo je 2016. godine, kada je njen suprug na jednom kontrolnom pregledu uradio spermogram. Rezultati su pokazali da ima spermatozoida.
Po savetu lekara ušli su u proceduru zamrzavanja embriona 2018. godine u jednoj leskovačkoj privatnoj klinici. Međutim, ubrzo se Tijaninom suprugu pogoršalo zdravstveno stanje, smešten je na VMA i kreće borba za njegov život.
Tada je saznala da neće moći da iskoristi zamrznute embrione, ukoliko suprug premine. Po savetu lekara iz klinike, ali i advokata napravila su pisano zaveštanje embriona da joj dozvoljava da ih iskoristi u slučaju njegove smrti. On je preminuo 12 dana kasnije.
Pozitivna sudska praksa
Tijana Prizrenac nije jedina kojoj je su na sudu vraćeni embrioni. Prva kojoj je to pošlo za rukom bila je Ana Mladenović Marković.
Advokati kažu da je ovo početak koji sada moraju da prate izmene više zakona – Zakon o nasleđivanju, Porodični zakon, Zakona o matičnim knjigama.
Prema važećim zakonima preminula osoba se upisuje kao otac deteta samo ako se dete rodi 300 dana nakon njegove smrti. Ukoliko se rodi kasnije upisuje se da je otac nepoznat.
Kada su donošeni takvi zakoni nije postojala opcija zamrzavanja reproduktivnog materijala – jajnih ćelija, spermatozoida, embriona.
U zemljama Evropske unije je različita praksa što se tiče zamrznutih embriona. U nekima zemljama je dozvoljeno da se embrioni koriste nakon smrti partnera, dok druge zabranjuju. Posthumna vantelesna oplodnja (VTO) zakonom je dozvoljena u Portugalu, Belgiji, Danskoj, Češkoj, Španiji. U Francuskoj, Nemačkoj, Austriji nije dozvoljeno, ali postoje primeri sudskih presuda u korist žena.
Izvor: Euronews
Komentari (0)