Zašto je u Srbiji sve skuplje?

Marže su u našoj zemlji konstantno rasle proteklih godina i sada u proseku iznose 23 odsto. Trgovinski lanci u Francuskoj, Engleskoj ili Americi našli su računicu da mogu da profitiraju čak i kada je razlika između nabavnih i cena na rafu – tri do četiri odsto. Pojedini naši trgovci nisu bili zadovoljni dok im se „zarada” nije popela i do 35 odsto.

Upravo zbog velikih marži potrošači u Srbiji jedu najskuplje meso, slatkiše, oblače se papreno skupom garderobom, a za obuću odvajaju i duplo više nego stanovnici Evropske unije.

Francuski „Karfur”, na primer, ima maržu od samo 0,5 odsto, uz godišnji obrt od 122 milijarde dolara. Kroz račune američke kompanije „Volmart” godišnje prođe oko 404 milijarde dolara, a marža im je 3,6 odsto. Sa zaradom od 4,1 odsto, engleski „Tesko” tokom godine „obrne” 90,43 milijarde dolara.

– Cena artikala u našim prodavnicama formira se pod uticajem tržišta, zavisno od vrste proizvoda, brenda, kategorije, kupovne moći i različitih troškova, poput transporta, struje, skladištenja – kažu u „Delez grupi” Srbija, u kojoj posluju trgovinski lanci „Maksi” i „Tempo”. – Marže se razlikuju među proizvodima različitih kategorija, i mada ne govorimo o njihovoj visini, kvartalno objavljujemo javno dostupne podatke o profitu kompanije.

U „Merkator-S” ističu da posluju sa dva brenda na tržištu – „Merkator” i „Roda”. Upravo ovakav rad, kažu u ovoj kući, na tržištu im omogućava da svojim kupcima, kroz pojedine formate, ponude osnovne prehrambene proizvode sa minimalnim maržama.

Trgovci tvrde kako marže zavise od grupe proizvoda, ali prvenstveno naglašavaju osnovne životne namirnice, kao što su mleko, ulje, šećer, brašno, gde im je zarada do 10 odsto. Za ostale prehrambene proizvode, udeo trgovaca ide i do 35 odsto.

– Nailazili smo na slučajeve da određeni artikli imaju maržu vredniju i od proizvođačke cene – ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. – Upravo ovih dana završavamo snimanje maloprodajnih cena namirnica iz potrošačke korpe u radnjama velikih trgovinskih kuća, ali i u privatnim prodavnicama. Iz ovih podataka moći ćemo da izvučemo odgovore šta se dešava sa maržama. To je poslovna tajna trgovaca, ali njihove marže se veoma lako mogu izvući, na osnovu ostalih podataka.

Ni trgovci u Crnoj Gori ne mogu se pohvaliti skromnim maržama. Na razlici između veleprodajne i maloprodajne cene zarađuju između 20 do 30 odsto. U Republici Srpskoj, međutim, marže iznose prosečno osam odsto. Slovenci su priznali da su im marže na hranu visoke, u proseku 23 odsto.
 

Pročitajte još:
Ko i kako pomaže porodicu u Srbiji? >>
Država nema para za ravnopravnost trudnica >>