Samohrani očevi ne mogu da budu dovoljno dobri roditelji, pre svega što nemaju lično iskustvo porođaja, majčinskog instinkta… – Netačno!
Istina je da se, prema našem zakonu, prilikom razvoda deca češće dodeljuju majkama, ali to nije zbog toga što je zakon procenio da su mame generalno bolji roditelji. Osim toga, sve češće se i po zakonu pronalaze rešenja o zajedničkom starateljstvu nad decom. Takođe, verovatno i vi znate bar neke slučajeve gde bi za decu bilo bolje da su odrasli uz tate nego uz mame.
Sa druge strane, kao što se često govori o majčinskom instinktu, nema razloga da ne postoje i očinski. Odnosno, ni muškarci ni žene se ne rađaju kao roditelji, sa urođenim instinktomroditeljstva.
Jedina «mana» samohranih očeva jeste da su oni jednostavno drugačiji od mama. Ali, to se isto može reći i za mame u odnosu na tate. Naime, kako su dečaci od malena navikavani da prikrivaju svoje emocije, oni odrastaju u ljude koji se teže «otvaraju», teže govore o svojoj intimi. Umesto toga, imaju pojačanu sklonost da stalno nešto rade, dinamični su, aktivni. Naravno, ne znači da nemaju emocije, već samo da ih drugačije pokazuju nego žene.
Takođe, često se može čuti da tate ne mogu da se snađu sa ćerkama u pubertetu… ali slična paralela može da se povuče i za samohrane majke sa sinovima. U svakom slučaju, preporuka i za samohrane mame i za samohrane tate je da se što više posvete svom roditeljstvu.
Da se što više informišu o odgajanju dece, da se okružuju osobama u koje imaju poverenja… kako bi odrastanje svoje dece učinili što bezbolnijim i lakšim. Pomoć i podrška samohranim roditeljima su neophodni, bez obzira da li su u pitanju mame ili tate.
Komentari (0)