Zvuci trube još odzvanjaju u glavi ponosnog oca dok u kantu baca iscepane košulje i majice.
U čast i za dobro zdravlje prvog deteta sinoć se pošteno nazdravilo. Jutro posle počinje glavobolja. Malo od mamurluka, ali više od toga što je na red stigla kupovina nezaobilaznih stvari.
Na spisku je najmanje 15 stavki, a da bi se prvenac dočekao kako valja, roditeljima treba minimum 60.000 dinara. Za najosnovnije, bez ikakvog luksuziranja, odu skoro dve prosečne plate u Srbiji. Srećom, računica tada nije glavna zanimacija novopečenih roditelja.
Pomoć države najmanja je za prvo dete. Novopečenim roditeljima za prvorođenče stiže jednokratno 27.833 dinara. Za drugo dete majka dobija 108.838, treće 195.900, a četvrto 261.198 dinara. Roditeljski dodatak podeljen je na 24 rate.
Nije najveći problem što mame i tate u Srbiji ne zarađuju mnogo. Veća je muka, kažu u udruženjima roditelja, što iste proizvode ovde plaćaju više nego u dobrom delu Evrope. Dečja obuća i odeća u srpskim radnjama često su duplo skuplje nego van granica.
“Prema našem istraživanju, majka u Srbiji za svoju platu može da kupi 2.000 komada pampers pelena, majka u Sloveniji 6.500, a u Austriji 13.000 komada”, kaže Sava Stefanović, urednik portala Bebac.
On navodi da ovako velike razlike nisu posledica samo toga što oni zarađuju više, nego i zbog razlike u cenama. “Upoređivali smo cenu dečjih kreveta određene marke. U Srbiji je on skuplji nego u Austriji, koja ne važi za najpovoljniju zemlju”, kaže.
Ista analiza pokazala je da prosečna plata u našoj zemlji „vredi” šest zimskih jakni za bebu. U Sloveniji prosek pokriva 30 jakni, a u Austriji čak 40. Ovdašnja zarada dovoljna je za 10 najjeftinijih auto-sedišta, slovenačka „kupuje” 35, a austrijska čak 60 sedišta.
U danima kada smo se suočili sa poražavajućim podatkom da je zemlja tokom devet godina izgubila čak 370.000 ljudi, udruženja roditelja podsećaju da u Srbiji nije uspela da zaživi inicijativa da se ukine porez na dečju garderobu, obuću i opremu.
Sava Stefanović kaže da “ne veruje da bi država mnogo izgubila kada bi se odrekla tog poreza na dodatu vrednost. Verujem da bi se manjak nadoknadio većom prodajom, a razlika u ceni bi bila 18 odsto. To nije malo ako kupujete, na primer, kolica. Na 15.000 to je nešto manje od 3.000 dinara. Nemačka udruženja roditelja pokrenula su nedavno sličnu akciju i traže smanjenje stope sa 19 na sedam odsto. Oni zahtevaju da to važi za čitavu Evropsku uniju. Njihova udruženja su uticajna i verujem da će se izboriti za svoju inicijativu”.
Na svaki brak u našoj zemlji dolazi 0,88 odsto dece. Ukoliko se ovakav trend nastavi, u Srbiji će 2100. godine biti duplo manje stanovnika nego sada.
Pročitajte još:
Kupovina prve odeće za bebe >>
Kako opremiti dečiju sobu? >>
Komentari (0)