Šta vam banka matičnih ćelija neće reći?

Za sada nijedna od banaka koje rade u Srbiji ne čuva uzorke na dve različite lokacije, čak iako to možda navode u svojim promo materijalima. Čuvaju ih možda na dva različita mesta u banci, ali ne u dve različite zemlje. Ukoliko je obezbeđeno čuvanje na dve lokacije, takva informacija sa jasno naznačene dve zemlje bi morala da stoji u ugovoru, koji budući roditelji potpisuju sa bankom, kao garant da se uzorci zaista čuvaju na dve fizički odvojene lokacije.

Roditelji moraju da obave mini istraživanje pre nego što odaberu banku

2.  Kako da znam da su uzorci krvi kvalitetno sačuvani i da će moći da se koriste ako nam zatrebaju?
Matične ćelije ne treba čuvati po svaku cenu, već samo ako njihov kvalitet ispunjava određene kriterijume, čime se garantuje da će one, u slučaju da ikada zatrebaju moći da se uspešno primene u terapiji. Zbog toga je važno da vam banka, odnosno biomedicinski centar izda sertifikat, ne samo o tome da su matične ćelije sačuvane, već i o njihovom tipu, broju, vitalnosti. Na taj način se garantuje njihov kvalitet, odnosno, bićete sigurni da su ćelije odgovarajućeg kvaliteta.

3. Da li treba da proveravam poreklo firme sa kojom potpisujem ugovor?
Dešava se da roditelji kasno shvate da su ugovor potpisali sa inostranom firmom, a ne sa njenim predstavništvom u Srbiji. Na primer, u slučaju porodice iz Niša, koja se obratila “Bebcu”, oni su ugovor potpisali direktno sa švajcarskom firmom, i bili su veoma razočarani kada su shvatili da je za sve što je predmet ugovora nadležno švajcarsko zakonodavstvo, a ne naše.

U tom ugovoru je naznačeno da po prestanku važenja ugovora, ako ga klijent ne produži, isključivo pravo raspolaganja matičnim ćelijama, tj. proizvodom kako se navodi, ima banka matičnih ćelija. To praktično znači da, ako posle 20 godina ne produžite ugovor, oni raspolažu genetskim materijalom vašeg deteta.

Roditelji moraju da obrate pažnju na to kada potpisuju ugovore, jer ima i onih banaka u kojima izričito stoji da se u slučaju neprodužavanja ugovora, matične ćelije uništavaju. Na vama je da odlučite šta želite.

4. Šta je zaista bolje – separacija ili čuvanje pune krvi?
Oko toga da li je bolje čuvati punu krv ili raditi njenu separaciju, u stručnoj javnosti vodi se oštra polemika. Ono što roditelji moraju da znaju je da separaciju, odnosno takozvani “sepax”, rade banke, dok biomedicinski centri čuvaju punu krv. Štaviše, biomedicinski centri su u obavezi da čuvaju punu krv, pošto je kasnije oni, ukoliko bude potrebe, i pripremaju za transplantaciju.

“Sepax” metoda izlaže krv magnetnoj i centrifugalnoj sili koja uništava veliki broj matičnih ćelija. Separacijom se izdvajaju samo matične ćelije tipa CD34. S druge strane, čuvanjem pune krvi se ne uništava nijedna matična ćelija, i omogućava se da se uzorak sačuva ukoliko ima dovoljno matičnih ćelija, bez obzira na njegovu zapreminu  -  za separaciju je minimalna zapremina uzorka 50 ml.

U biomedicinskim centrima čućete i da bi matične ćelije trebalo da budu izdvojene tek kada je njihova upotreba poznata, te da je moguće da će za tretman biti potreban veći broj ćelija ili više tipova ćelija. U medicinskom pogledu, biomedicinski centri su po ovom pitanju u prednosti. Bankama je, međutim, isplativije da rade “sepax” jer im čuvanje manjih količina materijala  zauzima, logično, i manje prostora. 

Takođe, roditelji bi morali da znaju da u zagovaranju teze da je čuvanje pune krvi štetno nema istine. Naime, ranije je čuvanje pune krvi dovodilo do pucanja eritrocita prilikom čega se oslobađalo gvožđe, koje je štetno delovalo na uzorak, ali to je stara, već zaboravljena metoda. Danas se u biomedicinskim centrima koristi metoda takozvanog kolabiranja eritrocita, kojom se u potpunosti otklanja mogućnost oslobađanja gvožđa.