Više ne znate šta biste spravili za jelo, niti na koji način nahranili svoje dete, jer ono jednostavno ne želi jesti. I pre nego što doživite „nervni slom” nad detetovim tanjirom, setite se da sva deca između jedne i četiri godine života prolaze kroz faze kada jedu vrlo male količine hrane, koje se vama čine zanemarive. No, kada vaši živci „prorade” celi problem oko jela čini se još i većim.
Kada vam se to dogodi, imajte na umu da prema svim pokazateljima vaše dete će jesti onoliko koliko je njegovom telu potrebno za normalno funkcionisanje. Morate se odupreti tome da zahtevate od njega da jede više, što je naravno teže učiniti nego reći. Vaš primaran zadatak kao osobe koja se brine za zdravlje deteta da ono što pojede bude zdravo. Količina hrane tada možda i neće biti više toliko upitna, jer ćete znati da s namirnicama koje je dete unelo dobilo potrebnu količinu vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina, vlakana itd…
Je li sito?
Ipak, pitanje ostaje, kako znate da je vaše dete sito?
drži usta čvrsto zatvorena kada mu ponudite još hrane
govori vam „Ne”
okreće glavu kada mu ponudite hranu
odguruje pribor, tanjir ili posudu za jelo u kojem mu nudite hranu
drži hranu u ustima i odbija progutati
neprestano pljuje hranu iz usta
pokušava otići od stola ili izaći iz stolice za hranjenje
plače, vrišti i dere se
kada ga tera na povraćanje ili daje znakove gađenja
Saveti i predlozi
Mnoga i starija deca imaju običaj prolaziti kroz duža ili kraća razdoblja izbirljivosti, pa se ne morate čuditi ako vaše dete prolazi isto kroz takve faze. Jedan od razloga je što deca od jedne do četiri godine života tek upoznaju svet, nove mirise, ukuse i oblike, te razvijaju svoju osobnost, pa tako i kada im ponudite njima nepoznatu hranu, jednostavno će je se bojati jesti. Vašem detetu će trebati vremena da nauči da sva hrana koju napravite je ukusna i sigurna za jelo. A, naučiće na način da gleda vas kako jedete tu istu hranu. S vremenom i ono će jesti sve više različite hrane.
Evo, šta možete učiniti kako biste pomogli i malo ubrzali taj proces:
1. Kada vaše dete jede, jedite i vi. Vaše dete će naučiti jesti određene vrste hrane, ako ćete i vi sami jesti tu hranu, uključujući i druge ukućane, te stariju braću i sestre.
2. Kada jedete određenu hranu koju vaše dete trenutno ne želi jesti, tokom jela nekoliko puta pohvalite koliko je ukusno jelo koje jedete. Nakon toga, vaše dete će imati više volje za konzumiranjem hrane.
3. Pokušajte stvoriti dnevnu rutinu jela. Tri puta na dan veći obrok, te dva do tri dan međuobrok. Postoji mogućnost da dete neće jesti dovoljno, ako je pre toga bilo previše gladno. Isto je i s detetom koje je previše umorno. Ono što možete učiniti je da ako je dete jako gladno pre nego što je vreme za glavni obrok, da mu omogućite manji zdravi međuobrok, te isto tako ako je vaše dete previše umorno da bi izdržalo glavni obrok, rešite problem sa zdravim međuobrokom, a s glavnim obrokom pričekajte nakon što se naspava.
4. Za glavno jelo uvek ponudite dva sleda – recimo supu i glavno jelo ili glavno jelo i desert. Naime, deca se vrlo brzo zasite jednog ukusa, mirisa i izgleda hrane, te žele probati nešto novo. S ovakvim načinom ishrane, osiguraćete da vaše dete dobije sve hranjive sastojke koje su mu potrebni, te će pojesti mnogo više nego ako mu ponudite samo jedan sled.
5. Vaše dete će svoj obrok pojesti u roku 20 minuta, možda najviše pola sata. Nakon toga, bez obzira na vaša zahtevanja, molbe, pretnje i sl. vaše dete verovatno neće više hteti jesti. U tom slučaju, ako mislite da dete nije dovoljno pojelo, pričekajte vreme za sledeći međuobrok, te mu dajte nešto zdravo. S druge strane, nemojte požurivati svoje dete u jelu, jer neka deca jednostavno jesu sporo, što ne znači da nisu gladna i da ne žele jesti. Upravo vaše požurivanje će im narušiti apetit.
6. Kada primetite da vaše dete jede nešto više i sa zadovoljstvom, obavezno ga pohvalite. Naime, sva deca jako dobro reaguju na pohvale. Ako ćete detetu samo pridavati pažnju kada neće jesti dovoljno, postoji mogućnost da će početi manje jesti ili odbijati hranu, samo kako bi dobilo od vas pažnju. Deca vole pažnju, pa makar ona bila negativna. Ako dete ne pojede dovoljno, recite samo jednom da nije dovoljno pojelo i odnesite tanjir. Nagradite dete pohvalama kada pojede dovoljno.
7. Nemojte stavljati prevelike porcije na detetov tanjir, jer će se možda preplašiti da će to sve morati pojesti, te će jesti još manje. Radije stavite tačno koliko mislite da mora pojesti (u proceni budite realni) i ako pojede sve, pohvalite dete i pitajte ga da li želi još.
8. Od početka navikavajte svoje dete da jede bez smetnji sa strane, kao što su televizija, igračke i igre. Kada će se dete koncentrisati na nešto drugo neće hteti jesti. Kada jednom naviknete dete da jede igrajući se, gledajući TV i sl. teško ćete ga odviknuti od toga.
9. Ne prisiljavajte dete da završi sve što je na tanjiru, iako je to praksa mnogih roditelja. Kada dete završi s jelom, a tanjir nije prazan, dajte mu do znanja da mora uzeti još nekoliko zalogaja. Ako ih ne uzme nemojte ništa forsirati, a ako uzme, nagradite ga s pohvalama.
10. Kada vaše dete ne želi jesti napravljeno jelo, nemojte mu to uzeti i dati mu nešto sasvim drugo, odnosno ono što voli. To se vrlo brzo može pretvoriti u manipulaciju s vama. Recite mu da neće dobiti ništa za jesti ako barem malo ne pojede od ponuđenog jela. Ako dete zaista oseća gađenje prema određenom jelu (niko ne voli jesti apsolutno sve), nastojite mu to ne nuditi u budućnosti.
11. Nemojte nuditi slatkiše kao nagradu, jer će dete radije pojesti manje glavnog jela, kako bi imao „mesta” za desert.
12. Samo zato jer je vaše dete odbilo jesti određenu hranu, ne znači da će tako biti u budućnosti. Svaki put kada spremite određeno jelo, ponudite mu je. Ponekad ćete trebati ponuditi određeno jelo 10-ak i više puta.
Vi ste glavni
Decu iznad dve godine života možete odvesti u kupovinu i pripremu hrane koju ćete kasnije jesti, što može jako dobro uticati na odnos vašeg deteta prema hrani. Kada dete vidi od kuda ta hrana potiče, kako izgleda, priviknuće se na nju i mnogo ju lakše jesti.
Isto je poznato kako deca uvek u drugom okruženju jedu više, ali ne zato jer je hrana koju vi pravite lošija, nego zato jer deca pozitivno reaguju na nova okruženja u kojima se ugodno osećaju. S vremena na vreme, odvedite dete na piknik u dvorište ili park, priredite jelo na mestu gde to nije uobičajeno.
Verovatno se većina vas seća kako nam roditelji pre jela nisu dali nikakve slatkiše, grickalice niti pića, koja bi nas zasitila, pa ne bismo mogli jesti glavno jelo. Istu taktiku definitivno morate sprovoditi na svojem detetu, posebno ako dete ne želi jesti. Tada njegov režim ishrane treba biti još kontrolisaniji.
Ako ste i dalje zabrinuti za svoje dete, odnosno njegovu ishranu, napravite listu hrane koje jede vaše dete, te pokušajte razmisliti koja biste slična jela mogli spravljati, a koja će mu dati raznovrsnost u ishrani. Vi najbolje poznajete svoje dete, pa zato trebate biti maštoviti, a ponekad i malo lukavi. Oni sigurno nisu pametniji do vas, ali sigurno će vas svakodnevno dovoditi u nove iskušenja i ispitivati vaše granice. Kao odrasla i zrela osoba trebate im odoleti, ma kako se teško činilo.
Zapamtite, dobre prehrambene navike dolaze iz porodice, a na vama je da naučite svoje dete kulturi jela. To može biti dugotrajan proces koji će trajati godinama, sve dok ne odraste, no to je između ostalog vaša uloga kao vaspitača i hranitelja.
Komentari (0)