Mutan vid, teškoće pri čitanju, teškoće s nošenjem kontaktnih sočiva, problemi s očima u klimatizovanim prostorima i prostorima s centralnim grejanjem te čest umor očiju mogu ukazivati na suvoću oka.
Najčešći uzrok suvih očiju je predugo zurenje u kompjuterski ekran, preterivanje s alkoholnim napicima, starenje (posebno kod žena u menopauzi), hladnoća ili jaki vetar jer oni mogu podstaknuti nestanak suza u očima. Antidepresivi, antihistaminici te lekovi za prehladu takođe mogu osušiti oči jer utiču na smanjeno izlučivanje suza.
Manje verojatni ali mogući uzroci mogu biti preterani rad štitne žlezde ili neka autoimuna bolest poput lupusa.
Šta učiniti?
U slučaju da je pojava suvoće oka umerena, u apoteci kupite veštačke suze (bez konzervansa jer su ljudi sa suvim očima obično osetljivi na moguće nuspojave) koje će podmazati i zaštiti oči.
Ako je napolju hladno ili vetrovito nosite sunčane naočare s UV zaštitom i širokim staklima koja štite veću površinu.
Po noći koristite neku mast za oči koju ćete naneti unutar donjeg kapka. Posavetujete se o tome s lekarom.
Za one koje muči ozbiljna suvoća oka ili hronični problem sa suvoćom vreme je za posetu lekaru. Lekar će možda provesti testove koji mere stvaranje suza i propisati kapi za oči tj. veštačke suze u obliku kapi za oko. Veštačke suze sličnog su sastava kao i naše suze, podmazuju oko i održavaju vlažnost. Mogu se koristiti koliko god je potrebno, od jedanput do dva puta dnevno, do čak nekoliko puta u toku jednog sata.
Lekar može propisati i invazivnije metode recimo onu koja uključuje zatvaranje izvodnog kanalića kojim se suze izlučuju u nosnu šupljinu. Na taj način dolazi do dužeg očuvanja i vlastitih i veštačkih suza.
Uz to se preporučuje izbegavanje prostorija sa suvim vazduhom, izlaganje vetru, sunčevom zračenju te pušenje.
Komentari (0)