Deca čije su majke u trudnoći pušile, su pod većim rizikom da postanu korisnici lekova protiv depresije, stimulanata ili medikamenata protiv zavisnosti, upozoravaju finski stručnjaci sa Univerziteta u Turkuu.
Tim iz Turkua, kojim je rukovodio Mikael Ekblad, je do ovakvog zaključka došao analizirajući slučajeve 175.000 finske dece rođene između 1987. i 1989. godine.
Svim majkama koje su se porađale u Finskoj u to vreme je bilo obavezno postavljano i pitanje da li su pušile tokom trudnoće, izveštava Rojters.
Ekblad i njegove kolege su istražili nacionalnu bazu podataka o prepisanim lekovima između 1994. i 2007. godine, kada su istraživanjem obuhvaćena deca imala između pet i 20 godina.
Utvrđeno je da je među decom čije majke nisu pušile dok su ih nosile, osam odsto njih u navedenom rasponu godina primalo bar neki od lekova protiv anksioznosti, ili antipsihotika, antidepresiva ili stimulanata.
Među decom čije su majke za vreme trudnoće pušile manje od deset cigareta dnevno, navedene lekove je uzimalo 11 odsto njih, a među onim čije su majke u trudnoći pušile više od 10 cigareta dnevno, rečene lekove je dobijalo 14 odsto.
Veza između majčinog pušenja u trudnoći i kasnijeg rizika od uzimanja navedenih lekova je opstala i pošto su uzeti u obzir slučajevi dece koja su rođena prevremeno ili bila veoma mala na rođenju, što može da utiče na buduće mentalno zdravlje deteta.
Na koji način pušenje utiče na mozak fetusa još nije sasvim jasno. Po jednoj teoriji, nikotin negativno utiče na sam razvoj mozga, dok po drugoj, majčino pušenje smanjuje dotok kiseonika u mozak fetusa.
Stručnjaci ocenjuju da su mane ove studije što se ne zna da li su i same majke koristile psihotropske medikamente i da li su one, ili očevi, ili oboje, pušili i tokom ranih godina deteta, dok se mozak i dalje razvija i dok pasivno pušenje može na njega negativno da utiče.
Komentari (0)